"Zar može da 'steže kaiš' skupina koja jedva preživljava, pogotovo oni koji su na ivici gladi, ili već gladuju? Mora se znati ko zaista previše troši, bilo da je reč o klasi, sloju ili instituciji", naglašava on. Vidojević kaže i da sumnja u tačnost podatka da je u Srbiji, prema zvaničnim statistikama, oko 700.000 siromašnih, jer se, kako kaže, "do njega se verovatno došlo na osnovu famozne 'potrošačke korpe'”. "Ona se određuje polazeći od cene količine namirnica i troškova kupovine proizvoda neophodnih za elementarno preživljavanje, kao i izdataka za neizbežne usluge, što se sve skupa meri iznosom od 8.000 dinara?! A šta se može kupiti i za duplo veću sumu od te?", pita on. "Pre jedne decenije objavljeno je istraživanje o siromaštvu u Srbiji, koje je pokazalo da imamo 40 odsto siromašnih, isto toliko na granici siromaštva, 15 odsto u tankoj “srednjoj klasi”, pet odsto je bilo bogatih, od kojih 0,5 ekstrabogatih. Nije bilo takvog privrednog i opšteg društvenog razvoja koji bi u međuvremenu doveo do bitnih pozitivnih promena. Kako se može toliko smanjiti broj siromašnih, a u isto vreme povećavati skupina nezaposlenih?", kaže Vidojević. On navodi i da su "stope privrednog rasta i veličina društvenog bruto proizvoda godinama naduvavani, odnosno nerealno prikazivani. Industrijska proizvodnja je manja nego 1998. kada je Srbija bila pod sankcijama takozvane međunarodne zajednice. Dugovi prema inostranstvu – ogromni. Konkurentnost privrede i nivo tehnološkog razvoja – veoma niski. Opada broj visokoobrazovanih lica. Odliv 'pameti' u inostranstvo i dalje je intenzivan. Dakle, nije postojala nikakva realna osnova za značajnije smanjenje siromaštva u poslednjih deset godina". Vidojević zaključuje da će se siromaštvo još više povećavati. "Nema osnove za drukčiji zaključak. Na delu su oštre klasne nejednakosti koje svedoče o postojanju brutalnog kapitalizma, eksploataciji i nadeksploataciji žive radne snage čiji je status često ispod nivoa regulisanog najamnog položaja. Nisu usamljeni slučajevi da se taj status pretvara u nešto što je blisko položaju ovovremenog roblja. Radništvo je razbijeno kao klasa. Ono nije istorijski mesija, niti je apriorni nosilac progresa, ali jeste realna socijalna grupa, većinom bez odgovarajućih prava iz radnog odnosa", objašnjava on. Zoran Vidojević kaže i da je "privatizacija kao suština ekonomsko-socijalne 'tranzicije' po načinu kako je ostvarena bila u celini porazna i pljačkaška. Kao takva je sistemom omogućena, jednom vrstom 'obrnutog boljševizma', nasiljem odozgo. Zna se ko su njeni glavni dobitnici: pretežni deo politokratije (bivše vladajuće klase), sada pretvorene u nazoviburžoaziju, ratni profiteri i najmoćniji pripadnici društvenog mulja koji su se putem kriminala domogli velikog bogatstva'. "Problem je, međutim, što je preovlađujući deo bogatstva stečen na pseudolegalan način, na temelju zakona i podzakonskih propisa bez pravde, legaliteta bez legitimiteta. Naravno, nije svaki bogat pojedinac u Srbiji legalni pljačkaš ili skriveni kriminalac. Ali, svima je pogodovao sistem organizovanog haosa, odsustva propisa i velikim delom nameštenih prodaja preduzeća, zemljišta i ustanova. Promene sistema u zaista demokratskom smeru njima ne odgovaraju jer nisu moguće ako ne dovedu u pitanje način sticanja njihovih velikih imetaka", dodaje on.

Ostale vestiArhiva