„Ja ću prekršiti zakon zbog tebe, ti prekrši zbog mene, ja ću ti zaposliti taštu, ti meni odobri da bespravno sazidam garažu“ - kaže u razgovoru za „Blic nedelje“. Dragoljub Mićunović, predsednik političkog saveta DS i Skupštinskog odbora za inostrane poslove.

Osim slabe borbe protiv korupcije, vlast nije započela ni restituciju, finansiranje stranaka je tajno… a sve su to uslovi za nastavak integracija?
– Neke stvari su urgentne, neke nisu. Problem restitucije je složen proces i nije moguće doneti zakon preko noći, inače bi to naši prethodnici već uradili. Korupcija je takođe složena i ne znam da li se mi na najbolji način borimo protiv nje. Najbolji način je vladavina prava, a mi se, počev od građana do Vlade, prema pravu i zakonima ponašamo dosta fleksibilno. Uvek se nađe neka uredba koja sve može da modifikuje. S druge strane, ne može se jedna zemlja u kojoj se sazida stotine hiljada bespravnih objekata smatrati za državu u kojoj se poštuju zakoni. I onda imamo kontradiktornost – da donosimo „zakon o legalizaciji nelegalnih objekata“. Na taj način se poništava vladavina prava. Naravno, ne možete tolike objekte srušiti. Ali kada se postave rokovi do kada je moguće „legalizovati nelegalne objekte“ svi žure da do tog roka nešto „divlje“sazidaju gde god da im padne napamet, od trotoara do raskrsnice. To znači da postoji nešto „divlje“ u odnosu na zakon. Zato država mora da ima strog odnos u odabiru kadrova, transparentnost u radu, ali se ja lično uzdam u tehnologiju, da aparati regulišu sve što je moguće. Da zamene ljudski faktor, a time i mogućnost za korupciju. I finansiranje stranaka je stvar javnosti, ali ne postoje mehanizmi koji bi to kontrolisali i onemogućavali da se sredstva iz JP i sumnjivih korporacija, koje daju novac za protiv usluge, sliva ka strankama. Te stvari se takođe mogu rešiti kompjuterski.

Zašto građani ne znaju ko finansira DS?
– Mislim da sve stranke pokušavaju da to ostane njihov unutrašnji problem. Velike stranke mogu dosta da prihoduju iz svojih izvora. Ako imaju 100.000 članova koji plaćaju članarinu, i više hiljada funkcionera koji odvajaju pet odsto od plate i novac koji dobijaju iz budžeta, mogu da obezbede normalan rad stranke. To sve, međutim, spada u legalni budžet koji je prezentan, i usvaja se na Glavnom odboru. Ali, u toku kampanja se nabavljaju i dodatna sredstva i druge novčane pogodnosti, što je stvar izbornih štabova.

Zašto je DS glasala za Zakon o telekomunikacijama koji, prema tvrdnjama stručnih udruženja, zadire u privatnost građana?
– Oko tog, inače dobrog zakona, nastalo je u debati i u javnosti krupno političko pitanje. Postoji niz drugih zakona koji regulišu zaštitu privatnosti građana ili zabranu prisluškivanja bez odluke suda. Uostalom, nijedan poslanik nije toliko lud da bi glasao za zakon koji omogućava da ga prisluškuje ko hoće. Mislim, međutim, da ukoliko je to potrebno, ima prostora da se nekim novim zakonom taj sporni član dodatno precizira.

Na lokalnim izborima proteklih meseci DS nije beležila tradicionalne uspehe, a ankete pokazuju rast u popularnosti nekih opozicionih stranaka?
– Mislim da to nije tačno. Naprotiv, na većini lokalnih izbora je DS, sama ili sa koalicijom, pobedila. Mada je položaj opozicije daleko lakši i oni čak ne moraju ništa da rade, posebno kada je prisutno nezadovoljstvo građana opadanjem standarda i porastom nezaposlenosti. Sigurno je da vladajuća koalicija mora sa mnogo više ozbiljnosti da prilazi problemu rešavanja pitanja koja se tiču nezakonitosti i problema ljudi koji se nalaze u kritičnim situacijama, kojih je, nažalost, mnogo. Privreda je u lošem stanju, izvoz slab, budžetski deficiti veliki… To su sve teški problemi koji stoje pred vladom, a i sama vladajuća koalicija ima povremeno probleme. Međutim, jedna je stvar nezadovoljstvo, i mnogi naši članovi su nezadovoljni, a drugo je kad dođe do glasanja. Ja ne vidim neke organizovane političke snage koje bi dale neka nova politička rešenja. Uostalom većina te opozicije je već bila na vlasti, i znamo kako je to izgledalo. Zato verujem da će naša koalicija i na sledećim izborima, možda u nekoj drugoj konfiguraciji, ali svakako okupljena oko DS, pobediti.

Koje probleme ima vladajuća koalicija?
– U pitanju su koalicioni problemi, različiti interesi i planovi. Problem je i što nismo u političkom životu uspeli da nametnemo kompetenciju kao kriterijum. Potrebna je velika politička širokogrudost da se prihvati tuđi kandidat jer je bolji. Sve koalicije do sada, pa i ova, vođene su nekom vrstom političke feudalizacije – „meni pripada ovaj sektor, i ja ću tu sve do portira da postavim svoje ljude“. U tom višestranačju pojavljuje se i fenomen „ucenjivačkog kapaciteta“, pa on nekada bude jači ili važniji od same veličine neke stranke. Morala bi i da se afirmiše institucija konkursa za sva stručna mesta u državnoj upravi. Ali, nama je pre svega potrebno političko ukrupnjavanje na političkoj sceni.

Znači li to da bi i SNS mogao biti prihvatljiv partner?
– U ovom trenutku, ne. Oni imaju cilj da pobede DS, i imaju istoriju velikih konflikata s našom strankom. Oni spadaju u „novoevropejce“. Ta njihova orjentacija je od juče i ne radi se tu samo o prihvatanju evropskih integracija, nego i prihvatanju niza drugih vrednosti – pitanja tolerancije, nediskriminacije, nacionalne tolerancije... Sumnjam da njihovo biračko telo to može lako da prihvati. To, dakle, ne bi bio nikakav prirodan savez, ali je u vremenima koja dolaze važno imati normalne odnose među strankama i neutralisati međustranačke „ratove“, otvoriti konstruktivni dijalog oko važnih državnih interesa.

Pomenuli ste neophodnost konkursa u zapošljavanju. To je uvek deo kampanja, ali još se nije dogodilo da se i primeni u praksi?
– U vladajućoj koaliciji generalno postoji volja za tim, ali je to opet problem koalicije. DS je donela odluku da nijedan njen poslanik ne može biti u UO JP, ali nijednom našem partneru nije palo na pamet da to uradi. Zato će se na idućim izborima drugačije dogovarati. Koalicije će se praviti samo sa strankama koje pokažu da usvajaju zajednički program, koji će, između ostalog, uključivati i instituciju konkursa.

Bez obzira na političku matematiku?
– Mislim da sledeći put neće biti potrebe za ovakvom matematikom.

Zašto se održava vlada od 26 ministarstava, kao u Miloševićevo vreme?
– To je isto rezultat koalicije i problem koji mora da se reši u predizbornom periodu. Da se unapred odredi i fiksira broj ministarstava i da on takav bude i po osnivanju eventualne koalicije.

Tu su i blanko ostavke poslanika, bruka za jedan demokratski politički sistem?
– Imali smo problem, jer su u Parlamentu nastajale stranke koje nisu učestvovale na izborima, Karići, na primer. To je izigravanje parlamentarizma. Ipak, umesto blanko ostavki koje ni sam ne smatram dobrim rešenjem, mogla bi da postoje samo neka pitanja u kojima bi stranačkim kadrovima bilo dozvoljeno da glasaju po savesti – drugačije od stranke, kao i da se poslanici obavežu da u mandatu u kome istupe iz stranke ne mogu da pređu u drugu stranku.

Ostale vestiArhiva