Statistički podaci nagoveštavaju blagi oporavak domaće privrede - proizvodnja i izvoz rastu, dok je rast cena na malo zaustavljen.

Bajeca, međutim, brine što to nije dovelo do rasta broja zaposlenih. “To je najveći problem. U tom kontekstu treba razumeti i mere Vlade kojima se domaćim i stranim investitorima daju olakšice prilikom novog zapošljavanja”, kaže on.

Iako pojedini domaći privrednici najavljuju da Srbiji preti sudbina Grčke, Bajec je uveren da do toga neće doći. "Grčka je svoj javni dug povećala na preko 300 milijardi evra, a tekući fiskalni deficit - raskorak između manjih javnih prihoda u odnosu na prevelike javne rashode - dostigao je 13 odsto bruto domaćeg proizvoda", podseća on.

“Srpski javni dug iznosi oko 11 milijardi evra, a fiskalni deficit za ovu godinu planiran je na 4,8 odsto bruto domaćeg proizvoda. Ipak, za naše prilike to nije malo, jer je za pokriće deficita potrebno oko 1,5 milijardi evra. Odatle pouka za Srbiju da treba zavesti red i punu disciplinu u oblast javnih finansija”, poručuje Bajec.

Srbiji ne preti nikakav bankrot, dodaje Bajec. “Da je to slučaj, MMF ne bi dao pozitivno mišljenje o dosadašnjem sprovođenju programa Vlade i NBS u uslovima krize, niti bi bord direktora svetskog ‘finansijskog policajca’ odobrio dalje korišćenje kredita za jačanje deviznih rezervi zemlje”, kaže on.

Bajec ipak upozorava da je ukupni spoljni dug Srbije - privatni i javni - blizu 70 odsto bruto domaćeg proizvoda i da će u narednim godinama značajan deo izvoznih prihoda Srbije otići u otplatu dela tog duga.

Iako polemike na relaciji Vlada – privreda, oko novih mera poreske politike, uveliko traju, Bajec veruje da oko suštinske ideje nema spora.

“To je da se privreda što više rastereti davanja državi kako bi i na taj način postala efikasnija i konkurentnija, a s druge strane, da sa manji prihodi od poreza na plate i druga davanja nadoknade većim oporezivanjem ukupne potrošnje, najviše one luksuzne, zatim duvana, alkohola i slično”, navodi on.

Bajec kaže da razmimoilaženja u Vladi oko PDV-a dolaže oko pitanja o trenutku kada poresku reformu treba sprovesti. "Ministar Dinkić smatra da vreme krize nije dobro za dizanje PDV-a, jer će to ugroziti ionako slabu tražnju i povećati cene, dok ministarka Dragutinović smatra da bi takva rešenja trebalo što pre primeniti", kaže on.

Ideje o povećanju PDV-a, Bajec posmatra u sklopu novog modela izvozno orijentisanog privrednog rasta Srbije kao, kako ocenjuje, jedino ispravne orijentacije.

“Uslov za to je osposobljavanje svih sektora privrede za veću konkurentnost. Zato sam pristalica da se privredi pomogne ne samo smanjivanjem nepotrebnih birokratskih procedura i borbom protiv korupcije, već i ozbiljnijim fiskalnim rasterećenjem, a da se većim PDV-om, ali i progresivnijem oporezivanjem posebno imovine, obezbede nužna sredstva za budžet”, objašnjava on.

Bajec smatra i da su dosadašnji potezi Vlade Srbije dali određene rezultate i amortizovali udar krize, ali i da nedostaje celovit dugoročniji postkrizni program, ocenjujući da je dokument o strategiji razvoja Srbije do 2020. godine, koji je u pripremi, dobar korak u tom pravcu.

Ostale vestiArhiva