Tadić je, kako se dodaje, izrazio nezadovoljstvo usporavanjem procesa evropskih integracija, jer smatra da je presudno za budućnost Zapadnog Balkana da što pre bude integrisan u Evropsku uniju.
"Svako drugo rešenje nije korisno ni za Zapadni Balkan, ni za EU", rekao je Tadić.
Predsednik Tadić i Van Rompej razgovarali su i o aktuelnoj situaciji na Kosovu, dodaje se u saopštenju.
Predsednik Evropskog saveta je danas boravio u prvoj zvaničnoj poseti Beogradu od kada je u decembru 2009. stupio na dužnost.
Van Rompej se prethodno na Brdu kod Kranja sastao sa slovenačkim premijerom Borutom Pahorom, a posle podne će u Zagrebu razgovarati sa hrvatskom premijerkom Jadrankom Kosor. Sastanak sa hrvatskim predsednikom Ivom Josipovićem je najavljen za sutra ujutru.
Za sutra je planirana i Rompejeva poseta Prištini i sastanci s predstavnicima privremenih institucija Fatmirom Sejdiuom i Hašimom Tačijem.
Prva poseta Rompeja Beogradu otkako je 1. decembra 2009. stupio na dužnost predsednika Evropskog saveta, dešava se u veoma delikatnom trenutku u odnosima između vlasti Srbije i privremenih pokrajinskih institucija, posle tragičnog incidenta u Kosovskoj Mitrovici u kojem je jedna osoba izgubila život, a 11 ranjeno.
Van Rompej je, kao i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, ovaj incident osudio i pozvao na obnavljanje mira, odgovornost i uzdržanost svih strana.
Uoči dolaska u glavni grad Srbije, Rompej je poručio da Evropska unija jedinstveno i nedvosmisleno podržava približavanje Srbije i svih drugih država Zapadnog Balkana Uniji, ali i da Zapadni Balkan, sa svoje strane, mora da nastavi i da pojača napore da dostigne postavljene kriterijume i uslove.
Na ovaj način Rompej je odgovorio na izjavu srpskog predsednika Borisa Tadića koji je nedavno zatražio da se EU izjasni da li želi zemlje Zapadnog Balkana i da li je spremna da pomogne i da radi sa zapadnobalkanskim zemljama na ispunjavanju uslova za članstvo u Uniji.
"Predsednik Tadić ne bi trebalo da ima nikakvih sumnji. Nema nikakvih dvosmislenosti po ovom pitanju. To bi moglo da bude pitanje ako neko želi još brže da napreduje ka članstvu u EU", dodao je on.
Upitan da li vidi neko rešenje za Kosovo koje bi zadovoljilo i Beograd i Prištinu i približilo Uniji i Srbiju i Kosovo, uprkos činjenici da za 22 države EU Kosovo nije deo Srbije, a za pet jeste, Rompej je odgovorio:
"Svih 27 država članica EU je jasno opredeljeno za evropsku perspektivu regiona Zapadnog Balkana. U tom smislu, ali i kao opšti princip, EU je uvek ohrabrivala dijalog, kao jedini način da se stvari pokreću, i da se ponađu praktična rešenja koja bi poboljšala svakodnevni živog ljudi koji žive na tom prostoru".
"Dobri komšijski odnosi i funkcionalna regionalna saradnja ima suštinski značaj za evropsku perspektivu regiona. Oboje, Priština i Beograd, imaju sve šanse da budu zadovoljni ako se kreću u pomenutom smeru", smatra Rompej.
Navodeći da lično podržava ohrabrujuće poruke proširenja EU na Zapadni Balkan, on je rekao da je na belgijskom predsedništvu da otvori pitanje prosleđivanja srpske kandidature.
Rompej je, takođe, naveo da je puna saradnja Srbije s Haškim sudom od suštinskog značaja kako bi se kompletirao proces pomirenja u regionu.
"Hapšenje i izručivanje preostalih begunaca su presudni elementi za stabilnost i pomirenje. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, primena ekonomskih i političkih reformi, kao i usklađivanje sa evropskim standardima su ključni elementi za ostvarivanje evropske budućnosti Srbije. Taj posao ćemo obavljati u procesu partnerskog odnosa i procesu stabilizacije i pridruživanja", zaključio je Rompej.

Ostale vestiArhiva