I mada statističari podsećaju da je procena o izlasku Srbije iz recesije zasnovana na „fleš„ oceni koja se objavljuje 30 do 45 dana po završetku kvartala (detaljna procena kretanja BDP objavljuje se 60 do 90 dana po završetku tromesečja), ekonomisti koji su analizirali pomenute parametre ne dele njihov optimizam. Oni ukazuju na onu tamniju stranu statističke slike koja govori o padu standarda stanovništva i rastu broja nezaposlenih.
"Statistički posmatrano Srbija je u prvom kvartalu 2010. godine zaista izašla iz ekonomske krize. Suštinski, međutim, po većini pokazatelja još smo veoma daleko od izlaska iz recesije, jer mere Vlade Srbije nisu ozbiljnije uticale na oporavak proizvodnje, zaposlenosti i izvoza. Njihovo dejstvo je samo delimično ublažilo recesiju. U prilog tome govori i podatak da je Srbija jedna od retkih zemalja u tranziciji u kojoj BDP (70 odsto) i industrijska proizvodnja (42 odsto) u 2009. godini nisu premašili nivo iz 1990. godine", komentariše Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.
On kaže da "utoliko neverovatnije zvuči ocena premijera Srbije da su zahvaljujući aktivnostima predstavnika vlasti izbegnute najteže posledice globalne ekonomske krize. Pitam se da li to mišljenje deli nekoliko desetina hiljada građana koji su u međuvremenu ostali bez radnog mesta, ili onih 800.000 koji godinama bezuspešno traže posao? Ako je verovati rezultatima anketa, mišljenje premijera ne deli većina građana Srbije, koji su rad Vlade u protekle dve godine ocenili 'mršavom' dvojkom".
Savić ističe da Srbija već dugo živi u statističkoj fatamorgani i dodaje da se „krajnje neprofesionalno i tendenciozno“ plasiraju izabrani statistički podaci koji govore o ogromnim stopama rasta, pri čemu se ne vodi računa o apsolutnim veličinama na koje se ti podaci odnose. Time se, tvrdi Savić, stiče pogrešan utisak, a kao ilustraciju za to navodi analizu uporednih kretanja srpskog i češkog izvoza.
"Daleke 1990. godine izvoz Srbije i Češke iznosio je oko šest milijardi dolara. U 2008. godini, srpski izvoz je dostigao skromnih 11 milijardi dolara, a češki čak 145 milijardi dolara. Ako se zna da je 2009. srpski izvoz pao na 8,3 milijarde dolara, onda se logično nameće pitanje šta uopšte znači povećanje izvoza od 15 odsto u jednom kvartalu ako je apsolutni nivo izvoza veoma nizak. Čak bi se moglo reći da je niži nego 1990. godine (5,4 milijarde dolara), s obzirom na to da je izvoz od 2,9 milijardi dolara realizovan prošle godine u zemlje bivše SFRJ, a u 1990. godini tretiran kao međurepublička robna razmena", podseća Savić.
Prema njegovoj oceni, globalna ekonomska kriza je preko noći izbacila na površinu sve krupne deformacije srpske privrede, koje su se gomilale u prethodnih nekoliko decenija.
"Nažalost, srpske vlasti nisu uspele da na valjan način iskoriste konjunkturu svetske privrede i ogroman priliv inostranog kapitala i da značajnije podignu performanse domaće privrede, kao i da sprovedu ključne strukturne reforme. Prema tome, rast nezaposlenosti je samo delimično posledica svetske ekonomske krize, a većim delom je rezultat pogrešnog modela razvoja", kaže on.
Samić smatra da "pad prosečnih plata i penzija, izraženih u evrima, ukazuje na to da sada plaćamo cenu nerealno visoke potrošnje u prethodnom periodu, dok je snažna depresijacija dinara logična posledica niskog nivoa efikasnosti i slabe konkurentnosti naše privrede. Ništa bolje nije bilo ni prethodnih godina, samo je enorman priliv stranog kapitala omogućavao Narodnoj banci Srbije vođenje politike jakog dinara uprkos slabim rezultatima privrede".
On ne spori da je ekonomska kriza pogodila i Srbiju, ali tvrdi da bi se i bez toga naša zemlja, pre ili kasnije, našla u veoma teškoj situaciji, pre svega zato što su kreatori ekonomske politike naivno verovali da će zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti, brzoj privatizaciji i dolasku svetskih kompanija, tržišne sile proraditi same po sebi, kao i da će Srbija za deset godina postati srednje razvijena evropska zemlja, članica EU.
"Pošteno rečeno, ostvarena je relativno zadovoljavajuća makroekonomska stabilnost, ali je zbog potpuno pogrešnog koncepta razvoja i precenjenog kursa dinara u potpunosti deformisana struktura privrede. Zahvaljujući ogromnom prilivu stranog kapitala (izvoz, dijaspora, novo zaduženje, SDI, privatizacija, donacije) od 128 milijardi dolara koji je realizovan u periodu od 2001. do 2009. godine zabeležena je relativno visoka prosečna stopa rasta BDP-a od 4,4 odsto, pri čemu je najveći rast ostvaren u sektoru usluga, dok je stopa rasta industrije bila vrlo skromna i iznosila je samo 0,5 odsto. Impuls rastu usluga je dao ogroman uvoz, na šta je u ovom periodu potrošeno čak 110 milijardi dolara, dok je jeftina i manje kvalitetna uvozna roba praktično ugušila i ono malo industrijske proizvodnje koja je uspela da preživi sankcije, bombardovanje i privatizaciju", zaključuje Savić.

Duboka kriza i pad standarda
I Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna istraživanja, smatra da bez obzira na to što je fleš metodom utvrđen rast bruto domaćeg proizvoda od 0,6 odsto, Srbija još nije izašla iz recesije.
"Naprotiv, Srbija je i dalje u dubokoj ekonomskoj krizi, jer se permanentno suočava sa trendom rasta nezaposlenosti i pada životnog standarda. Prema tome, moglo bi se reći da je stidljivi rast BDP, zabeležen u prvom tromesečju, posledica niže statističke baze iz prethodne godine sa kojom se porede ovogodišnji pokazatelji kao i reaktiviranja nekih proizvodnih kapaciteta koji 2009. nisu radili (Petrohemija, Azotara, paraćinska staklara ...)", kaže on.
"To je svakako doprinelo osetnijem rastu industrijske proizvodnje, a zahvaljujući depresiranju domaće valute zabeležen je i rast izvoza, ali to nikako ne znači da je došlo do radikalnih pomaka u privrednoj strukturi. Utoliko pre što su neke delatnosti, pre svega uslužni sektor, zabeležile veći pad nego prošle godine. Slična je situacija i u građevinarstvu, turizmu, saobraćaju, tržištu nekretnina. Ako tome dodamo očekivani podbačaj u poljoprivrednoj proizvodnji koja, inače, u značajnoj meri učestvuje u formiranju BDP, onda je očigledno da ekonomija Srbije neće uskoro izaći na 'zelenu granu'“, kaže Đogović.
Procenjujući kretanje BDP u narednom periodu, on smatra da je, imajući u vidu najavljene podsticaje, realno očekivati pozitivne pomake u oblasti građevinarstva, pre svega kad je reč o saobraćajnoj infrastrukturi, ali ne očekuje rast veći od jedan odsto. On podseća i na to da je 2008. godine BDP bio tri odsto i da taj nivo, uprkos projekcijama od 1,5 odsto, ove godine sigurno neće biti dostignut, jer nema kvalitativnih pomaka u transformaciji javnog sektora i državne administracije niti krupnijih grinfild investicija.
„Svetska ekonomska kriza je samo razotkrila sve slabosti našeg ekonomskog sistema i razbila iluzije o njegovoj stabilnosti. Drugim rečima, svetska ekonomska kriza je naišla na slab imunitet jednog privrednog organizma i dotukla ga. Prema tome, ukoliko bismo želeli da ocenimo učinak aktuelne vlade, onda bi to bila nezadovoljavajuća ocena, jer su u odnosu na projektovane ciljeve zabeleženi podbačaji na svim nivoima, počev od pada životnog standarda, preko rasta nezaposlenosti, nastavka procesa deindustrijalizacije, spore transformacije javnog sektora, pa do rasta spoljnog duga. Jedini pozitivan učinak ove vlade jeste Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, mada je i tu više reč o formi, jer se konkurentska snaga domaće privrede nije popravila“, naglašava Đogović.

Ostale vestiArhiva