On je na tribini "Posle konflikta - stvarni život", Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije i Regionalne informativne agencije JUGpreš, objasnio da taj dogovor mora da poštuje prava kosovskih Albanaca, prava Srba koji žive na Kosovu, ali i države Srbije.
"Dogovor se postiže kroz razgovore, pregovore i kompromis. Ne možemo da kažemo da želimo u Evropu, a da ne možemo da postignemo kompromis koji je odlika cele evropske konstrukcije", naglasio je Đelić.
On je najavio nove diplomatske aktivnosti Srbije posle mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je poručio da "Srbija nikada i ni pod kakvim okolnostima neće priznati Kosovo na onaj način kako neko želi da nametne to rešenje".
"Srbija je spremna da se odmah, po dobijanju mišljenja, usvoji u Generalnoj skupštini UN jedna rezolucija, koja će biti izbalansirana, ali koja će jasno pokazati želju i naše zemlje i celog sveta, da se postigne kompromis oko svega, pa i oko statusa", rekao je Đelić.
Prema njegovim rečima, "nemoguće je pričati o praktičnim stvarima i misliti da je moguće zaobići ono što je pravi problem, a to je problem statusa Kosova i Metohije".
Srbija će na tom putu pokazati i fleksibilnost prema legitimnim potrebama albanske zajednice na Kosovu, ali se isto tako, prema njegovim rečima, moraju poštovati i legitimno pravo drugih zajednica na Kosovu, kao i interesi države Srbije.
"Mi ćemo nastaviti našu akciju prava i diplomatije", najavio je Đelić, zalažući se za politiku mira i tolerancije i na jugu Srbije, koja predstavlja dobitak za sve nacionalne zajednice.
On je najavio da će već ove nedelje na Samitu afričkih država imati pedesetak sastanaka sa ministrima iz tih zemalja.
"Od onih koje su na strani međunarodnog prava i nisu priznale Kosovo, tražimo da rade sa nama, kako bi se usvojila jedna izbalansirana rezolucija koja će otvoriti vrata kompromisu", objasnio je Đelić.
"Od onih koji su, na žalost, priznali Kosovo", naglasio je Đelić, "tražimo da rade sa nama, preispitaju tu poziciju i da podrže ono što izbalansiran evropski put koji sprovodi Srbija, a to je da Beograd i Priština postignu istorijski kompromis".
Đelić je uveren da većina građana u Srbiji ima jasno opredeljenje za članstvo u Evropskoj uniji (EU).
"Ekonomska kriza, koje se veoma odražava u našoj zemlji, naročito u manjim i siromašnijim sredinama, kao i izvesna kolebanja po nekim pitanjima u EU", ukazao je Đelić, "možda doprinose tome da su ljudi pomalo umorni od cele te priče".
"Ali, koliko je ljudima u Srbiji stavrno stalo do EU, pokazuju i istraživanja posle ukidanja viznog režima, kada je raspoloženje za članstvo u EU poraslo za 10 odsto", zaključio je Đelić.

Ostale vestiArhiva