Domaći analitičari objašnjavaju da je srpska vlada dala Fijatu odličnu ponudu za investiranje, koju retko koja država daje stranim kompanijama.

Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da smo skupo platili dolazak Fijata i da nijedna okolna država ne daje ovakve ustupke investitorima.

"Prvo, oni kod nas imaju jeftinu radnu snagu, što je glavni mamac za dolazak stranih investitora. Sada kada je dinar oslabio, ona je još jeftinija! Onda smo im dali poreske i carinske olakšice i obećali ulaganje u infrastrukturu o našem trošku. Dobili su i ustupke koji se tiču broja radnika, a na kraju smo čak finansirali i kupovinu 'punta' iz budžeta kako bismo im povećali prodaju", kaže on.

Kovačević naglašava da smo "skupo platili tu investiciju i dali smo Fijatu dosta ustupaka. Ja ne znam nijedan primer da je neka regionalna država pomogla nekom investitoru toliko. I ako sad taj posao ostane samo na jednom modelu, onda je to sigurno slab posao. Na ovakav način ispada da potplaćujemo investitore da dođu".

Portparol Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić smatra da su niske plate osnovni razlog što je Fijat došao u Srbiju i dodaje da su "plate u Fijatu su od 1.600 do 2.200 evra, a u Zastavi oko 320 evra".

"Istina je da Fijat kod nas ima bolje uslove nego drugi investitori i u ovom trenutku država je definitivno preplatila njihov dolazak. Ako bi se desilo da se u Kragujevcu pravi bar 100.000 automobila, to bi moglo da bude isplativo, jer bi nam znatno smanjilo uvoz i povećalo izvoz. Ali mislim da se oni sada više cenkaju sa svojim sindikatima da bi spustili cenu rada, a nas koriste da trguju sa njima", kaže Rajić.

"S obzirom na to da je njihova vlada mnogo novca ubrizgala u 'Fijat Italija' ne verujem da će im tako lako dozvoliti da prebace deo proizvodnje u Srbiju. Fijat bi ovde trebalo da uloži oko 700 miliona evra, ali taj novac treba da im daju italijanske banke i njihova vlada", kaže Rajić.

Saradnik ekonomskog instituta Boško Živković upozorava da Srbija više nema novca da na ovakav način subvencioniše investitore. "Postoje dva osnovna načina da se privuku investicije. Da se poboljša kvalitet institucija i smanji rizik ulaganja ili da se subvencionišu investitori. Mislim da bi trebalo malo više da radimo na prvom, a ne na drugom. Ne može se beskonačno uvećavati iznos subvencija, već bi trebalo raditi na sređivanju sistema", rekao je Živković.

Predsednik sindikata „Zastava automobili" Zoran Mihajlović plaši se novog odlaganja izrade novog modela Fijata u Kragujevcu.

"Mislim da smo im dali mnogo više nego što se moglo očekivati. Bez obzira što su oni firma koja treba tržišno da posluje, dobili su od grada besplatno zemljište. S druge strane, ni italijanska vlada nije dala Fijatu prodaju automobila po sistemu 'staro za novo', nego su im rekli da treba da rade tržišno. A sada hoće da se mešaju!", kaže on.

„Fijat ovde nije došao što nas voli, već što ima jeftinu radnu snagu i korist. Oni imaju bescarinsku zonu u Zastavi, a proizvođači komponenata koje budu doveli biće nekoliko godina oslobođeni plaćanja komunalija za zemljište i infrastrukturu. Takođe, trebalo je u avgustu 2010. da krenu sa proizvodnjom, ali im je navodno zbog krize i to odloženo za godinu i po dana", kaže Mihajlović.

“Punto” će praviti dok ima tražnje

Od šest novih modela, koje je Fijat spremio za proizvodnju širom sveta, dva će se, kako je to predviđeno ugovorom sa državom Srbijom, sigurno praviti u torinsko-srpskoj kompaniji, a da bi se (paralelno sa njima) proizvodio i “punto”, bar do 2012. godine, neophodno je da se proda 30.000 vozila, kako bi proizvodnja bila rentabilna i nastavila se i posle aprila sledeće godine.

Procenjeno je da na našem tržištu godišnje može da se proda oko 20.000 automobila i izveze 10.000. Taj broj je prošle godine na domaćem tržištu skoro dostignut, ali uz subvencije države. Proizvedeno je i prodato oko 18.000 “puntića”. Početkom godine potražnja je znatno opala, a izvoz nije krenuo predviđenim tokom. Zbog toga je odlučeno - ako se ništa ne promeni, da se proizvodnja trajno obustavi u aprilu sledeće godine...

Ostale vestiArhiva