KADA se Bilja Krstić 2001. ponovo pojavila na sceni posle dugogodišnje pauze ispunjene sporadičnim solo pokušajima, mnogi su to prokomentarisali rečima: Jao, da, to je ona što je pevala u "Suncokretu" i u "Ranom mrazu"! Ali ona, ubrzo, munjevito doseže vrh standarda kada je u pitanju tzv. svetska muzika. Balkanskim etnosom, sa orkestrom "Bistrik", probila se na najznačajnije svetske festivale, demonstrirajući kvalitet višegodišnjeg prikupljanja autentičnih audio i notnih zapisa izvorne muzike jugoistočnog Balkana. "Bistrik" tako, poput braće Teofilović i Pavla Aksentijevića, predstavlja autentičan ali aranžmanski preformulisan kanon starobalkanske muzike dok njom još nije dominirao anadolijski triler. Iskustvo o našoj tradicionalnoj muzici Bilja je upotpunjavala i u arhivima Radio Beograda, gde je dugogodišnji muzički urednik. Poznavaoci tvrde da je ona prvi interpretator koju je Njegova svetost patrijarh Pavle primio u audijenciju i blagosiljao pred put u Moskvu, gde je 2004. održala seriju humanitarnih koncerata za pomoć od požara postradalom manastiru Hilandar. Upravo se vratila iz Istre gde je, s "Bistrikom", premrežila tri aktuelna letnja festivala i počela koncertne probe za turneju koja će uslediti u novembru, kada će se na tržištu pojaviti treći album "Karpoš".
* Kako ste se odlučili na povratak posle duge muzičke pauze?
- Moguće da je tome doprinelo i to što je svet počeo da se okreće lokalnoj tradiciji. Godinama sam imala ideju da uradim nešto s našim narodnim pesmama. Odrasla sam u Nišu i imala specifičan odnos prema bugarskim starim pesmama, jer su ih i moji roditelji jako voleli. Posebno moj tata, železničar, stalno ih je pevušio ili vrteo dugme tražeći Radio Sofiju. Deka Mladen svirao je frulu, a instrumente je sam izrađivao. Isto toliko bliski su mi bili i Vranje, Kosovo i Makedonija, a kasnije sam se zadivila i vlaškom melosu. Ipak, dominantan je zvuk koji mi je ostao "u ušima" dok bih s mamom išla od Niša ka selu Crveni breg, ka baba Leni. Majka je pevala po tri, četiri kilometara, sve dok se ne popnemo do sela. Kasnije sam i sama išla tim putem poput Crvenkape, noseći sve što je mama spremila baki. Pevam koliko me grlo nosi, a celo selo viče: "Lenoooo, eno Bilje ide i peva koliko je grlo nosi, sigurno se mnogo boji!" Trebalo je proći kroz gustu šumu.
* Idealno ste se uklopili u svudprisutnu muziku 21. veka - etnopop!
- Volela sam i slušala moderni pop i rokenrol, ali kad sam čula Kejt Buš, koja je prva koristila originalnu bugarsku vokalnu tradiciju, za mene je to bilo avangardno. Kasnije je Enja bila po mom ukusu jer me je interesovala i ambijentalna muzika. Etno je postao svetski trend i u jednom trenutku sva su se vrata otvorila. Polovinom devedesetih, slušajući "Martinu pesmu" od "Dip foresta", shvatila sam da mi je etno blizak: čitavo bogatstvo je u pesmama nasleđeno. Ljuba Ninković, koji je s Brankom Isakovićem okosnica "Bistrik orkestra", blizak mi je još iz vremena tzv. beogradske akustičarske scene.
* Kako ste se snašli na promenjenom domaćem estradnom tržištu?
- Posle domaćeg izdanja CD-a "Bistrik", već sledeće godine, "Virdžin" iz Atine je taj album objavio za strano tržište. Bila sam ponosna, ali mi je to jedan od najlošijih ugovora koji sam potpisala. U principu, nisam tome vična, pa sada radim isključivo preko advokata. Prve godine imali smo devet koncerata, a sledeće 40.
* I, onda je "pukla puška"?
- Onda se dogodio film "Zona Zamfirova" koji je bio medijski pogodak i doprineo popularnosti "Bistrika".
* Ako je film gledalo više od milion ljudi, koliko je primeraka "saundtreka" prodato?
- Ne znam, različite su cifre u opticaju, od 50.000 pa naviše... Znam samo da smo onda mi izdali album "Zapis" i na tom albumu četiri naše pesme iz "Zone", koji je po podacima izdavača prodat u blizu 20.000 primeraka.

BALKANSKA KAPA
- NE bih htela da "Bistrik" i dalje ima prefiks etno-, jer kod nas se pod taj pojam sve i svašta gura. Karpoš je najveća ženska kapa sa naših prostora, vezana za Jadar i Rađevinu. Bila je to tako velika kapa da, Vuk Karadžić objašnjava, žene nisu mogle da beže kroz šumu od Turaka... Album je raskošan i ljubak kao ova tradicionalna kapa, slatka, okićena cvećem, devojačkim vezom i divnim šamijama ispod, s perom pozadi i niskom dukata - objašnjava pevačica.

MORAVA NA MORU
- PEVALA sam "Oj, Moravo" usred Istre, kombinaciju poznate "moje selo ravno" i istoimene iz Mačve. Koncertnu turneju u Istri organizovao nam je naš drugar Damir Bakić koji nas je preporučio Baškimu Šehuu, direktoru festivala ali nam ugovorio i nastupe na "Festivalu vina, pršuta i muzike" u Bujama. Otvorili smo i letnji festival u Labinu. Prvi put, posle 20 godina, ponovo sam bila u Istri, uzbuđena, ali i ponosna da predstavim naš melos na jedan moderan način - kaže nam Bilja.

Ostale vestiArhiva