Onakva odluka MSP posledica je nepovoljnog odnosa političkih snaga unutar Suda u vezi Srbije i, uopšte, nepovoljnog odnosa snaga na međunarodnom planu. Ali, ta odluka je i posledica pogrešne strategije. Srbija mora da politiku prema Kosovu i Metohiji postavi na noge, istakao je u razgovoru za Danas Momčilo Trajković, lider Pokreta za KiM i najiskusniji političar među kosovskim Srbima.

*Predsedniku Srbije Borisu Tadiću u aprilu ove godine uputili ste strategiju Pokreta za KiM kojom bi se ušlo u rešavanje problema Kosova. Šta je cilj?

- Strategiju smo, osim predsedniku Tadiću, uputili i zameniku premijera Ivici Dačiću, međunarodnoj zajednici, kosovskim institucijama i kosovskim Srbima. To je ponuda da srpska politika na Kosovu prestane da bude stranačka i postane državna i nacionalna, što podrazumeva ujedinjavanje svih političkih partija, udruženja i uglednih pojedinaca. Cilj je vraćanje Rezoluciji 1244. Ukoliko se ne vratimo na nju, u strategiji se predlaže uspostavljanje balansa institucija na KiM, a ne rad takozvanih paralelnih institucija. Zbog toga što ne možemo da sprečimo stvaranje nezavisnih institucija Kosova, želimo da se na terenu, ali i formalno-pravno, uspostavi balans institucija.

* Kako se to može postići?

- Treba aktivirati Ustav Srbije, zatim doneti zakon o Autonomnoj pokrajini KiM, dopuniti Zakon o teritorijalnoj organizaciji, zatim treba uspostaviti institucije AP KiM i usvojiti statut južne pokrajine. Time bi učinili diskutabilnim proglašenje nezavisne države Kosovo i priču bi sveli na ono što je realno, a to je da oni nisu proglasili nezavisnu državu, već vlast na teritoriji na kojoj žive. Međutim, pravo da uspostave institucije na teritoriji na kojoj žive imaju i Srbi. Na žalost, za razliku od Srba, Albanci to i čine. Čak, polako ali sigurno, uspostavljaju vlast i tamo gde žive Srbi. Srpske lokalne samouprave su postale konzulati, nemoćne da bilo šta rade van zgrade u kojoj se nalaze i plaćaju zakupe od više hiljada evra. Takvo stanje stvari Albance nikako ne može da natera da sednu za pregovarački sto. Formiranje Autonomne pokrajine KiM nateraće Albance na direktni dijalog. Uspostavljanjem institucija AP KiM polako bi na samom Kosovu nastajali i lokalni politički autoriteti koji su neophodni, jer se daljinskim upravljačem ne može upravljati Kosovom.

* Da li ste dobili neki odgovor od predsednika?

- Tadić mi je rekao da će me primiti i očekujem poziv, jer ovo ne možemo sami da uradimo. Alternativa našem planu je nastavak formiranja nezavisnog Kosova, a onaj deo Srba, koji nije socijalno-ekonomski rešio svoje probleme, polako će se integrisati u kosovske institucije. Time se uspostavlja vazalstvo nad srpskom kosovkom sirotinjom. Ako ne bude bilo razumevanja u državnom vrhu, možemo da odemo kod opozicije, ali nam ona u ostvarenju plana ne može pomoći. Želimo odgovor na naš predlog, koji je u stvari rad na onome što svi pričaju o Kosovu kao delu Srbije. Ako Srbija ne želi ovo rešenje ili ako ne može da ga sprovede, neka kaže Srbima da se snađu i uđu u albanske institucije. Ne može Srbija da govori da je ulazak u kosovske institucije izdaja, a da ispod žita u njih gura polusvet, kako bi imala neku vrstu uticaja.

* Da li bi formiranje AP KiM bilo protivno Rezoluciji 1244?

- Mnogo manje nego što je to nezavisna država i taj potez bio bi izazvan jednostranim formiranjem nezavisne države Kosovo. Ne kažem da je to konačno rešenje, već više taktički potez da bi se glavni faktori doveli za pregovarački sto. Mi predlažemo da se izbori za Pokrajinu KiM održe istoga dana kada će nezavisna država Kosovo organizovati izbore za svoju skupštinu. Ukoliko bi, uz dobru kampanju, 150.000 Srba izašlo da glasa za AP, onda bi to bio veliki argument da se obesmisli uspostavljanje vlasti Albanaca na čitavoj teritoriji. Onda se postavlja pitanje da li je to uopšte država. Albanci će morati to da poštuju, ili će uzeti puške da proteraju to malo Srba što je ostalo, ili će Srbija svojim indiferentnim odnosom i krupnim rečima bez pravog rada nastaviti da im pomaže u ostvarivanju nezavisnosti. Ipak, sumnjam da bi Albanci uzeli oružje. Kfor je na Kosovu zadužen za mir. Mislim da neće doći do upotrebe sile, nego će se dogoditi ono što Milošević nije uspeo, a to je da se sedne za sto i pregovara.

*Koliko je novca od 2000. do danas otišlo iz Srbije na Kosovo i gde je taj novac uložen?

- Na skupštinskom Odboru za KiM još 2003. je postavljeno to pitanje i umalo tada nisam bio smenjen s mesta predsednika tog odbora. Niko o tome nije hteo da govori. To su velike pare, nekoliko milijardi evra je otišlo i to najčešće bez kontrole. Čak neki finansijski izveštaji nisu usvojeni, za šta postoje dokazi. Niko ne zna šta se dešava s novcem koji pređe granicu. Sa druge strane, prema našim procenama, više od tri milijarde evra je s Kosova ušlo u Srbiju, tako što su ljudi prodavali na Kosovu imanja i rešavali svoja stambena pitanja u Srbiji.

Ostale vestiArhiva