- Srbija je do sada u svim nastupima posezala za argumentom prava, a ne sile. Tako bi delovala i dalje. Argument sile je vrlo često na strani drugih, pojedinih delova međunarodne zajednice koji ponekad evropske integracije naše zemlje uslovljavaju odricanjem od Kosmeta. To je nemoguće. Nikome nije postavljen uslov odricanja od dela teritorije radi učlanjenja u EU. Ne može ni sa Srbijom da bude takav slučaj
- Iz različitih zemalja dobijamo različite predloge šta treba uraditi u raznim oblastima, počev od toga kako da izgledaju pojedini zakoni, ali same odluke donosimo mi u Srbiji. Svi pokušavaju da reše haški problem, mogu se čuti različita mišljenja i mi ih slušamo, ali sada imamo Akcioni plan i prema njemu delujemo
- Ne vidim logičnije rešenje nego da izbori budu posle novog ustava.Srbija nikada neće pristati da se zarad bržeg puta ka EU odrekne Kosova i Metohije, a na eventualnu nezavisnost Pokrajine Beograd bi odgovorio svim pravnim sredstvima, ističe premijer Srbije Vojislav Koštunica. On je ubeđen da rešenje ovog, prema njegovom mišljenju, najtežeg problema zemlje, ipak neće biti nepovoljno po Srbiju i veruje da su on i ostali predstavnici zvaničnog Beograda intenzivnom diplomatskom aktivnošću uspeli da svojim sagovornicima iz sveta objasne složenost kosovskog problema.
- U delu međunarodne zajednice računa se uglavnom samo na jednu opciju - nezavisnost Kosova i ukazuje se samo na njene površne prednosti. Opcija nezavisnost ima puno nedostataka, a rešenje za koje se mi zalažemo - suštinska autonomija - ima puno prednosti. Pokušao sam da napravim poređenje između jedne i druge odluke i mislim da je to ostavilo utisak. Mislim da je najjači utisak ostavilo ono što sam govorio u Vašingtonu, a to je da je suštinska autonomija otvoreno rešenje koje se može menjati, proveriti i kroz vreme na različite načine dopunjavati. Druga opcija, nezavisnost, ne može se ispraviti. Onda je jedan od mojih američkih sagovornika na jednostavan način upotrebio metaforu o razbijenom jajetu. Nezavisnost je razbijeno jaje, tu popravke nema. Suštinska autonomija ništa ne razbija, otvoreno je rešenje, kaže Koštunica, navodeći da je na njega poseban utisak ostavila sednica Saveta bezbednosti. "Govorili su predstavnici svih pet stalnih članica i to pokazuje da postoji svest o važnosti i složenosti problema. Imali smo priliku da čujemo i argumentaciju ruskog ambasadora Čurkina koja je vrlo ubedljiva i nama bliska".
* U Beogradu je bilo dosta spekulacija o tome šta vam je Kondoliza Rajs rekla. Neki dobro obavešteni krugovi tvrde da vam je jasno i decidirano poručila da će Kosovo biti nezavisno?
- Svi znamo koji je stav o kojem se najviše razmišlja u SAD, ali na mene je najjači utisak u razgovoru s Kondolizom Rajs ostavilo njeno pažljivo praćenje naše argumentacije. To u datim okolnostima nešto predstavlja. Vodio se razgovor i bilo je spremnosti da se sasluša naša veoma celovita argumentacija. S druge strane, u velikom broju razgovora koje sam imao prethodnih godina katkad sam testirao stavove svojih sagovornika koji su možda bliži opciji nezavisnosti. Oni razložniji zaključili su da je bolje da odgovore ne daju. Njihovi argumenti su slabi i svodili su se na Miloševićev režim, ali to nije cela istorija. Drugo, pominjali su demografiju, ali to nije argument jer ima mnogo država u kojima su manjine koncentrisane u delovima država.

* Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu je rekao da je želja Albanaca za nezavisnim Kosovom znatno starija od Miloševićevog režima i zločina. Kako su na to reagovali predstavnici međunarodne zajednice?
- Sagovornici iz međunarodne zajednice, sem onih koji su eksperti, nemaju dovoljno saznanja o pravoj prirodi složenih odnosa Srba i Albanaca... Bilo je perioda kada je položaj kosovskih Albanaca bio privilegovan, bilo je i drugačijih perioda. Sejdiu jeste to rekao i njegova izjava samo dokazuje moju tezu o složenosti srpsko-albanskih odnosa.

* Koliko ozbiljnim smatrate poziv Tomislava Nikolića da se Kosovo oružano brani. Prema nekim istraživanjima trećina mladih je spremna da oružjem brani Kosovo I Metohiju?
- Za mene je najvažnije da se debata o Kosovu vodi prvo kroz Skupštinu, koja je novembra prošle godine usvojila Rezoluciju koja je jedino važna i obavezujuća. Pregovarački tim će početkom jeseni izvestiti Skupštinu šta je do sada učinjeno, a parlament je jedini pravi, demokratski forum na kojem se raspravlja o Kosovu i Metohiji.

* Uzmimo da međunarodna zajednica prihvati predlog Beograda i suštinsku autonomiju za Kosovo unutar Srbije. Kako bi takva država mogla da funkcioniše, s obzirom na to da dva miliona Albanaca s Kosova ne bi prihvatili Srbiju? Da li možete da zamislite da politički predstavnici kosovskih Albanaca uđu u Skupštinu ili Vladu Srbije?
- Polazeći od toga da Kosovo i Metohija dobije što veću autonomiju, mi smo kao prvo rešenje ponudili da to ne bude slučaj, da nema učešća kosovskih Albanaca u centralnim institucijama, ali tu mogućnost ne odbacujemo. Spremni smo i za nju. Naša je pretpostavka da bi se kosovski Albanci osećali samostalnije u smislu svojih zahteva ukoliko bi učešće u zakonodavnoj vlasti bilo vezano za parlament Kosova I Metohije. Stvar mora da se zasniva na dogovoru, a u Beču smo prvi put pokrenuli pitanje šta je kompromis. Ahtisari je tom prilikom rekao da je kompromis nešto što se može tumačiti na različite načine. Svako svoj uspeh može tumačiti na različite načine i predstaviti kao kompromis i da je zbog toga nama potrebno rešenje. Potpuno bih se složio s njim, s tim što po meni rešenje mora biti sporazumno. Moramo doći do rešenja koje je dogovorno i sporazumno, a to vide mnogi, naročito u regionu. Rumunski predsednik Basesku i hrvatski premijer Sanader, na primer.

* Ali, ako se Beograd i Priština ne dogovore, presudiće međunarodna zajednica i zapadne zemlje koje se uglavnom zalažu za nezavisno Kosovo. Šta će konkretno učiniti Beograd ako eventualno neke države počnu unilateralno da priznaju Kosovo. Hoće li se zadovoljiti time da kaže da ne prihvata nezavisno Kosovo, da je to protivpravno i nametnuto rešenje, ili će poslušati Tomislava Nikolića?
- Tu je na delu još jedan faktor, a to je vreme. Ako se do rešenja ne dođe za nekoliko meseci taj period razmišljanja treba produžiti. Mislim da su delovi međunarodne zajednice vezali sebi ruke i iskomplikovali celu stvar pominjanjem rokova. Podsećam da je bilo onih koji su smatrali da bi se to pitanje moglo rešiti do sredine ove godine. Potrebno je vreme da jedna teška odluka sazri. Mislim da s više vremena možemo doći do rešenja koje ne bi bilo nametnuto, već sporazumno. Ali, da pođemo od pretpostavke koju ste izneli. Mislim da je vrlo teško doneti jednostranu odluku. Potrebno je postići saglasnost među stalnim članovima Saveta bezbednosti, a kao što Beograd i Priština ne mogu da se dogovore, možda ni članice Saveta bezbednosti neće moći da se dogovore. Rešenje kojim bi se Srbiji oduzelo Kosovo Srbija bi odbacila i, ono što je posebno važno, država Srbija bi i dalje Kosovo i Metohiju smatrala svojim delom, u pravnom smislu reči. To bi onda komplikovalo stvari i mislim da do toga neće ni doći.

* Ali, možda treba razmišljati i o toj nepovoljnoj mogućnosti?
- Ako razmišljamo o tom najlošijem rešenju, stav Srbije bi bio da se konstatuje da je Kosovo deo Srbije. To nije prazna retorika, već ustavno-pravna formulacija.

* Onda se opet moramo vratiti Nikolićevoj izjavi. Da li bi se Srbija oružjem borila za povratak suvereniteta nad Kosovom?
- Srbija je do sada u svim nastupima posezala za argumentom prava, a ne sile. Tako bi delovala i dalje. Argument sile je vrlo često na strani drugih, pojedinih delova međunarodne zajednice koji ponekad evropske integracije naše zemlje uslovljavaju odricanjem od Kosmeta. To je nemoguće. Postoje određeni definisani uslovi za sve zemlje koje žele da postanu članice EU. Nikome nije postavljen uslov odricanje od dela teritorije radi učlanjenja u EU. Ni sa Srbijom ne može da bude takav slučaj.

* Čini mi se da je i funkcioner vaše stranke Marko Jakšić izjavio da bi se u slučaju nezavisnosti Kosova kosovski Srbi borili za prisajedinjenje matici.
- Ne znam za takvu izjavu. Dosad smo poštovali principe Kontakt grupe da nema podele Kosova i toga ćemo se i dalje držati. Mislim da treba da se držimo zvaničnih stavova koje iznose Skupština, Vlada, predsednik Republike.

* Da li postoji opasnost da Srbija ostane i bez Kosova i bez priključenja EU?
- Ne mogu da zamislim ni jedno ni drugo. Taj stav je najjasnije izrazio Holbruk pre nekoliko godina, a neki drugi su ga malo opreznije izricali, a on se svodi na to da ako hoćete Kosovo zaboravite na EU, a ako hoćete EU zaboravite Kosmet. To ne stoji jer se time dovode u pitanju principi EU koja ponekad rigorozno definiše svoje standarde i pravila, ali ni u jednom pravilu ne piše da neka zemlja treba da se odrekne dela svoje teritorije da bi ušla u EU. Za Srbiju, znači, nema dileme - i Kosovo i EU.

* Do sada ste zastupali stav o dobrovoljnoj predaji kao idealnom načinu saradnje s Haškim tribunalom. Da li Akcioni plan znači da ste od toga odustali?
- U saradnji s Hagom najčešće se spominje reč rezultat. I kada je napravljen Akcioni plan, rečeno je da je u redu, ali se računa rezultat. I iz našeg ugla saradnju treba procenjivati prema rezultatima. Mi smo dobrovoljnom predajom postigli da veliki broj ljudi ode u Hag, da to bude bez potresa po državu. Znamo da se svi optuženi moraju naći u Hagu. Za svakog za koga je utvrđeno da je u Srbiji, on je otišao u Hag, ali sada imamo tehnički problem da utvrdimo gde se Mladić trenutno nalazi. Pokušavamo da slučaj Mladić, koji je u mnogo čemu specifičan, rešimo kroz Akcioni plan, boljom koordinacijom naših službi s Hagom, Briselom, na način na koji je to urađeno u Hrvatskoj.

* U političku spremnost Beograda da uhapsi Mladića više ne sumnja ni Karla del Ponte, ali da li su državni organi sposobni da ga lociraju i uhapse?
- Evropa traži potpunu saradnju s Hagom i mi hoćemo to da rešimo. To je u našem interesu i jedini problem koji smo imali je tehnički. Nadam se da ćemo Akcionim planom, boljom koordinacijom službi bezbednosti, radom dva koordinatora koji imaju neposrednu vezu s Hagom, ostvariti cilj, a to je završetak saradnje s Hagom. Do sada je bilo različitih problema, tehničkih, organizacionih, dezinformacija koje su kolale, izgubljeno je poverenje. Sada je sve to stavljeno pod kontrolu i mislim da je situacija drugačija. To je ocenjeno i u mojim razgovorima s evropskom trojkom u Briselu.

* Pomenuli ste medijske spekulacije. Prema najnovijim ste od američkog ambasadora za ratne zločine Vilijamsona dobili spisak 11 zahteva SAD, među kojima su privođenje Ace Tomića, Branka Krge i Mladićevog sina.
- Iz različitih zemalja dobijamo različite predloge šta treba uraditi u raznim oblastima, počev od toga kako da izgledaju pojedini zakoni, ali same odluke donosimo mi u Srbiji. Svi pokušavaju da reše haški problem, mogu se čuti različita mišljenja i mi ih slušamo, ali sada imamo Akcioni plan i prema njemu delujemo.

* Postoje još neki begunci koje Hag potražuje od Beograda. Šta s njima?
- Ima još nekoliko takvih slučajevima. Pominju se i druge zemlje u kojima bi se neki od njih mogli nalaziti. Mi smo se fokusirali na jedan slučaj. Sigurni smo da je on najvažniji za završetak saradnje s Haškim tribunalom.

* Hoće li ministri odbrane i spoljnih poslova biti izabrani u septembru ili oktobru i hoćete li predložiti Stankovića I Draškovića?
- Bili smo u teskobi s vremenom izabrali smo da na ovaj način obezbedimo kontinuitet institucija u prelaznom periodu. Sada je najvažnije da Skupština donese izmene Zakona o ministarstvima, a onda će postupak biti sproveden prema uobičajenoj proceduri. Obaviću konsultacije, predložiću Skupštini ministre. Uvek sam se držao pravila da se ništa nije desilo dok se ne desi. U medijima se mnoge stvari dešavaju pre nego što se dogode.

* Za to su zaslužni i vaši koalicioni partneri. G17 Plus u intervjuima traži nova ministarstva, SPO ne da Draškovića, SPS ga neće, SDPO takođe traži neko mesto. Da li ćete uspeti da zadovoljite apetite svih i sačuvate vladu?
- Nama u DSS je pre svega važno da u dogovorima s koalicionim partnerima nastavimo politiku koju smo započeli. Sada prvi put imamo pravu koalicionu vladu i zbog toga nije lako uskladiti odnose u njoj. Zaokupljeni smo svojom situacijom i možda se ponekad neki problemi posmatraju predimenzionirano. Slični problemi javljaju se i u drugim zemljama koje imaju koalicione vlade, tako je u starim i novim demokratijama. Mislim da malo prenaglašavamo svoju situaciju.

* Ali svakoga, pa i nas, najviše boli sopstvena muka.
- Slažem se, i mene kao predsednika Vlade najviše boli naša muka, ali za trenutak ipak osećam neku utehu u tome što te muke muče i druge.

* Ministri i vladajuća koalicija ipak često deluju kao rogovi u vreći. Neke stranke su na vlasti, a ponašaju se kao opozicione, traže izbore i Ustavotvornu skupštinu, ministri daju različite izjave. Kako uopšte komunicirate?
- Dobro. Bilo bi bolje da nema tolike disonantnosti, niti autonomije pojedinih ministarstava, ali komunikacija postoji. Bilo bi bolje da nismo opterećeni disonantnim izjavama koje nemaju veze s tekućim poslovima Vlade. Ali, kad dođu sednice vlade voda se vrati u korito i stvari postanu normalne.

* Znači, to je više medijsko-politički cirkus, ili sticanje marketinških poena?
- Ne bih upotrebio izraz cirkus. Da kažemo ovako, problem je i u nedovoljnom demokratskom iskustvu o nečemu što predstavlja koaliciono političko delovanje.

* Da li mislite da G17 Plus zaslužuje još neko ministarsko mesto?
- O tome nismo razgovarali. Izvesno je da ćemo dobiti dva nova ministarstva posle usvojenih izmena zakona. U javnosti ima toliko različitih i maštovitih izjava, ali za mene postoji samo ono što je zvanično zatraženo. Toga za sada nema.

* SPO tvrdi da im prema koalicionom sporazumu pripada mesto ministra inostranih poslova. Da li će to biti ispoštovano?
- Kad donesemo zakon održaćemo konsultacije i Skupština će se izjasniti. Suočeni smo i istovremeno radimo na rešavanju mnogih problema. Sem onih koje smo pominjali, tu su ekonomija, reformiše se administracija, treba rešiti pitanje zaposlenih u organima SCG...

* Da li će kraj septembra doneti nastavak pregovora sa EU, ili pad Vlade?
- Postoje razne mogućnosti. Hrvatskoj je data šansa da nastavi pregovore iako Gotovina nije bio u Hagu. Nema razloga da polazimo od najgore varijante. Očekujemo rezultate Akcionog plana, izveštaj o tome imaćemo prilično brzo i onda ćemo videti.

* Da li će parlamentarni izbori biti prevremeni, ili redovni?
- Zalažem se da parlamentarni izbori budu postustavni, da do njih dođe posle donošenja novog ustava i to je potpuno logično. Srbija više nije federalna jedinica, niti država članica u okviru šire državne zajednice. Ona mora da uredi odnose na nov i drugačiji način, da donese demokratski Ustav koji će potrajati i to je naš zadatak. Na spoljnom planu to je EU, na putu ka EU saradnja s Hagom, na unutrašnjem Kosovo, novi Ustav, ekonomija... Ne vidim logičnije rešenje nego da izbori budu posle novog ustava. Kao što sam tužiocu haškog tribunala Karli del Ponte rekao da je za hapšenje Ratka Mladića za nas najbolji rok juče, isto mogu reći i o Ustavu i o izborima. Za prevremene izbore bih bio i pre godinu dana da je donet novi ustav.

* DŠ nema običaj da formira predizborne koalicije, ali sada i neki vaši funkcioneri govore o "Narodnjačkoj koaliciji", pobedničkom tandemu Voja Koštunica - Velja Ilić.
- Umesto reči koalicija, pre bih upotrebio reč saradnja koja je mnogo šira. Imamo pozitivna iskustva u saradnji s jednim brojem stranaka - Novom Srbijom, regionalnim partijama i partijama nacionalnih manjina. Vide se možda obrisi takve tešnje saradnje, a kako će ti dogovori izgledati i biti ostvareni rano je govoriti. Izbori nisu na pomolu, ali taj model je testiran na lokalnim izborima i bio je vrlo uspešan. Mislim da to iskustvo treba preneti i na parlamentarne izbore.

* Među ličnostima koje se spominju u kontekstu Narodnjačke koalicije ima i dosta "koloritnih" političara: Palma, Bidža, Ugljanin... Nije vam problem da sarađujete s njima i njihovim strankama?
- Nije problem sarađivati sa strankama koje su ukorenjene u sredinama u kojima jesu i imaju podršku naroda i rešavaju lokalne probleme. Imate jednostavno ljude koji rešavaju lokalne probleme i podržani su od birača. Mislim da je to pozitivna stvar i pretpostavljam da ni vi ne mislite ništa negativno kad govorite o njihovoj koloritnosti.

* Ne, samo su zanimljive ličnosti.
- Jeste, ali bolje je da ima više zanimljivih nego dosadnih, otuđenih ličnosti. Srbija je raznolika i u tome je njena lepota. Ostala je etnički raznolika, postoje i regionalne specifičnosti i to je u redu. Neko ko ima osećaj za to znači da je blizak narodu. Ko nema osećaj za to već misli da je Srbija monolitna i da se svuda može uniformno ponašati, taj mnogo greši.

* Da li još mislite da nisu sazreli uslovi za saradnju sa SRS?
- Naš stav je poznat. Imamo svoj program i politiku, sve stranke izlaze na izbore. Razlike između nas su jasne. Meni je bitno da te razlike ne treba da dovedu u pitanje našu saradnju u situacijama kada je saradnja neophodna. Stranke u Skupštini Srbije moraju da sarađuju. Mislim da moramo, uz sve nesreće i ratove koje nas veoma dugo prate, da prestanemo da se ideološki međusobno satiremo, ali razlike između programa DŠ i SRS sasvim su jasne.

* Niste odgovorili na pismo Vide Petrović Škero o stanju u pravosuđu. Vaš kolega jeste ministar Stojković, jeste i to oštro..
- Razgovarao sam s predsednicom Vrhovnog suda Srbije i to u nekoliko navrata. Znam da je stanje u pravosuđu teško i mislim da je trenutak da se ponovo zajedno nađemo. Jednim pismom se na to ne može odgovoriti. Prilika je da još jednom pokušamo da te probleme zajedno rešimo.

* Predsednik Tadić je odbio da potpiše izmene Zakona o radiodifuziji, a vaša stranka ga je optužila da štiti Bogoljuba Karića. Kako to komentarišete?
- Zakon o radiodifuziji nije donela ova vlada, on je donet već 2002. godine. Bilo ga je teško primeniti i uneti red u medijski prostor. Sećate se da je bilo problema sa izborom Saveta RRA i praktično ništa nije urađeno. Mi smo izabrali Savet RRA koji je nezavisno telo, ali nije jednostavno uvesti red u medijski prostor. Napravio bih poređenje s onim što su učinile prethodne vlade. Doneli smo mnogo propisa koje prethodne nisu. U nekim oblastima doneli smo važne sistemske zakone, negde smo tek počeli. Zatim smo počeli da primenjujemo neke donete zakone, što ponekad nije jednostavno. Često su mi se obraćali strani sagovornici komentarišući odluku RRA o dodeli pet nacionalnih frekvencija. Pokušao sam da im objasnim da je odluku donelo nezavisno telo, vlada na to nije uticala, a najbolje se vidi po tome što i za mene predstavlja iznenađenje, pogotovo kada je reč o nekim televizijama.

Izbori u Crnoj Gori bez Demokratske stranke Srbije

* U septembru su parlamentarni izbori u Crnoj Gori. SRS učestvuje na "srpskoj listi". Da li će DŠ na bilo koji način učestvovati, s obzirom na raniju saradnju s pojedinim tamošnjim stankama, Narodnom i još nekim?
- Ovo su prvi izbori koji se održavaju posle referenduma i što se DŠ tiče treba prepustiti strankama u Crnoj Gori i građanima da se izjasne. Nismo se mešali ni u referendum, sem što smo iznosili principijelan stav, a svakako se nećemo mešati u crnogorske izbore.

Veran Belanovici

- Vlada Srbije neće održati redovne sednice naredne dve nedelje, ali to ne znači da je na kolektivnom odmoru i da se do 17. avgusta neće ništa dešavati u sedištu Vlade. "Nema pravog odmora. Sve aktivnosti će biti nastavljene", obećava Koštunica koji će za odmor iskoristiti samo nekoliko dana.

* Hoćete li ostati verni Belanovici, ili menjate destinaciju?
- Ne menjam. Poslednji put sam bio na moru 1990. godine u Herceg Novom. Od tada letujem isključivo u Belanovici.

* Zar ne razmišljate o promeni? Ponovo su moderna egzotična letovališta, Kuba, Maldivi...
- Nikada nisam bio na egzotičnim putovanjima, a s obzirom na godine kasno je da se prilagođavam ovakvim trendovima. Za mene je odmor na nekadašnjoj jugoslovenskoj obali, ili grčkoj, bio najlepši. Tamo sam letovao i osećao se najprijatnije, a sada letujem u Belanovici.

Ostale vestiArhiva