Glavna tema pregovora sa Međunarodnim monetarnim fondom biće Zakon o fiskalnoj odgovornosti kojim bi trebalo da definiše do kog nivoa država može da se zadužuje

Bogdan Lisovolik, stalni predstavnik misije u Beogradu, kaže da će se razgovarati i o nacrtu zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju i strukturnim reformama.

"Svaki put kad misija dođe mi razgovaramo o strukturnim reformama. One su uvek deo naše agende. Podrazumevaju i završetak procesa privatizacije, ali i druge stvari kao što je poboljšanje investicionog ambijenta i ukidanje nepotrebne birokratije. U tom smislu, dotaći ćemo se i giljotine propisa. Ali će ključna tema pregovora biti Zakon o fiskalnoj odgovornosti i okretanje novom modelu rasta koji se zasniva na povećanju izvoza", kaže Lisovolik.

Zakonom o fiskalnoj odgovornosti Vlada Srbije, prema jednom predlogu, obavezaće se da ukupno učešće javnog duga ne pređe 45 odsto u vrednosti naše ukupne godišnje proizvodnje, odnosno bruto domaćeg proizvoda. Cilj ovog zakona je i da se vlast obaveže da će do 2015. godine postepeno smanjivati minus (deficit) u državnoj kasi. Planirano je da se sa ovogodišnjeg fiskalnog deficita od 4,75 odsto on smanji na jedan odsto 2015. godine.

Načelna ideja zakona je i da plate i penzije rastu u narednom periodu sporije od ukupnog ekonomskog rasta. Pa se tako predlaže da u periodu od 2011. do 2012. godine prosečne plate i penzije porastu za stopu inflacije plus polovinu prošlogodišnjeg realnog rasta bruto domaćeg proizvoda, odnosno svega što kao zemlja proizvedemo za godinu dana. Zatim se do 2015. godine primenjuje formula po kojoj ukupna masa zarada raste koliko i rast cena, plus polovina rasta BDP-a, dok će se penzije povećavati ukoliko ekonomski rast bude veći od četiri odsto.

Trenutno, izdaci za penzije čine 12,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok troškovi za plate iznose 10 odsto u svemu što privreda stvori za godinu dana. Ranije se spominjalo da će se do 2015. godine udeo penzija smanjiti sa 13 na 10 procenata, dok će se udeo plata smanjiti sa 10 na osam odsto.

Formalni predlagač zakona je Ministarstvo finansija, a, kako saznajemo, nadležna ministarka Diana Dragutinović je već prosledila drugim ministrima na mišljenje predlog zakona. Očekuje se da, posle konsultacija sa MMF-om, ovaj zakon usvoji vlada, da bi već na jesen bio pred poslanicima.

Inače, potpredsednik vlade Mlađan Dinkić istakao je nedavno kako nije važno čak i ako budemo imali veći minus u budžetu. Prema njegovoj oceni (koja se zasniva na mišljenju nobelovca Pola Krugmana), važnije je da se odmrzavanjem plata i penzija podstakne potrošnja, jer je oporavak tražnje ključ izlaska iz krize. Međutim, ovoj ideji se MMF žestoko protivi. Bogdan Lisovolik je nedavno istakao kako je predlog ministra Dinkića u suprotnosti sa zakonom o fiskalnoj odgovornosti. Zato je logično da će se i oko te teme ponovo lomiti koplja za pregovaračkim stolom sredinom avgusta.

Bivši guverner Radovan Jelašić smatra da će ključ kojim će se „otključati” peta revizija aranžmana sa MMF-om biti sprovođenje strukturnih reformi. "Glavne teme biće reforma penzionog sistema i donošenje zakona o fiskalnoj odgovornosti uz strukturno prilagođavanje koje podrazumeva smanjenje javne potrošnje", očekuje Jelašić.

Sa njim se slaže i Milojko Arsić, savetnik premijera Mirka Cvetkovića. On smatra da će Mlađan Dinkić, u kontekstu priče o strukturnim reformama, imati male šanse da dobije podršku MMF-a za sprovođenje svoje ideje.

"A diskutabilno je i to da li bi zaista podsticanje tražnje značilo izlazak iz krize. Dinkić se poziva na nobelovca Pola Krugmana. A ono što važi i u Americi, ne važi u Srbiji. Pre će odmrzavanje plata povećati prodaju uvoznih proizvoda i spoljnotrgovinski deficit nego pospešiti prodaju domaćih proizvoda", strahuje Arsić.

Da su strukturne reforme važan deo paketa pregovora sa MMF-om od kad je došao u Srbiju, smatra i Vladimir Gligorov, profesor Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije.

"To je veoma široka tema i uključuje promene na tržištu kao što su privatizacija, demonopolizacija, mere za poboljšanje poslovne klime, ali i promene na tržištu rada. Tu se naročito misli na veću fleksibilnost kada je reč o zapošljavanju i otpuštanju radnika, ugovaranje plata i drugih naknada, ali i na manje opterećenje rada. To bi moralo biti praćeno promenama u javnoj potrošnji, kao što su smanjenje ili ukidanje subvencija", kaže on.

Gligorov dodaje da "potom dolaze i reforme koje utiču na kvalitet ljudskog kapitala (obrazovanje, zdravstvo), a mogu da zahvate i pitanja kojima se MMF obično ne bavi, ali koja mogu biti od interesa za vladu, na primer, decentralizacija i regionalizacija".

U svakoj reformi postoje oni koji dobijaju i oni koji njima gube, dodaje. Vlade teže da tako kombinuju reforme da je ukupan broj onih koji dobijaju veći od broja onih koji gube.

"Zato se i izbegavaju reforme tržišta rada i ukidanje subvencija, a mogu da budu osetljive i reforme poreskog sistema. Nisam siguran da u trenutnom stanju političkih odnosa vlada može da izađe sa programom reformi koji bi im omogućio da pobede na izborima, tako da bi trebalo očekivati samo marginalne korekcije. Osim, naravno, ako ih okolnosti, privredne ili socijalne, ne nateraju. MMF obično prihvata činjenicu da se reforme ne mogu obaviti ako su izbori blizu, a i da je reč o promenama koje traže vreme, ali obično insistira na tome da bar postoji neki program reformi", zaključuje Gligorov.

Ostale vestiArhiva