Prema njegovim rečima, nesvrstavanje je "lepa uspomena“ , ali „nije privlačna alternativa“ da Srbija igra ulogu naslednice SFRJ.

Govoreći o političkom kredibilitetu Pokreta nesvrstanih, Predrag Simić ističe da je on nekada bio jezičak na vagi bipolarnog sveta, ali da čak ni Josip Broz sedamdesetih godina nije gubio iz vida značaj Vašingtona i Moskve.

"Srbija bi mogla da dobije dobar deo glasova nesvrstanih zemalja za svoju rezoluciju u Generalnoj skupštini UN, ali po cenu remećenja odnosa sa SAD i EU“, naglašava Simić

Radoman Jović, ambasador u penziji kaže da će se „učlanjenjem u EU, bez obzira kada to bude, Srbija zahvaliti nesvrstanima kao što su to učinile Kipar i Malta“.

"Oživljavanje političke saradnje sa PNZ u institucionalnom smislu ne samo da nije potrebno, već može da naškodi na više načina, da odvrati pažnju od EU, da podeli ionako podeljenu srpsku javnost, a Briselu da pošalje signal da se „hladimo“ i okrećemo na drugu stranu. Međutim, naša diplomatija treba ozbiljnije da poradi na tome da se Srbija vrati na tržišta nesvrstanih i zemalja u razvoju“, ističe Jović.

On naglašava da su u promenjenom geopolitičkom i globalizovanom svetu uloga i značaj nesvrstanih marginalizovani.

"Pokret je zapostavio i neke veoma značajne pokušaje institucionalne saradnje na ekonomskom planu, poput one jug-jug i jug-sever čime je izgubio i tu komponentu koja je mogla da pomogne tim zemljama u izgradnji boljih pregovaračkih pozicija u saradnji sa razvijenim svetom, na jednoj i podizanju međusobne saradnje, na drugoj strani“.

On dodaje da „povećano interesovanje Srbije za Pokret nesvrstanih koincidira sa našim aktivnostima u GS UN u vezi sa dobijanjem podrške što većeg broja zemalja za usvajanje rezolucije“.

"Ponovnim obraćanjem GS radi usvajanja naše rezolucije o nastavku pregovora o Kosovu ta saradnja se aktuelizuje. Legitimno je tražiti podršku bez obzira na naš status, ali istovremeno i biti konstantan u opredeljenju za saradnju, a ne samo onda kada nam je podrška potrebna. Da li je to instrumentalizacija PNZ oceniće same članice, a odgovor ćemo saznati uskoro prilikom njihovog izjašnjavanja u GS o našoj rezoluciji“, objašnjava Jović.

Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA, kaže za Danas da sve nesvrstane države, Rusija i Severna Amerika zajedno u našem izvozu učestvuju manje nego sama Italija.

"Mi smo daleko više vezani za EU i države u okruženju gde smo prepoznatljivi. Ne vidim mnogo koristi od osvajanja tržišta Filipina, Indonezije ili Indije i nema potrebe razvijati alternativu evropskom tržištu, kada je ono za nas najinteresantnije. Mi nemamo komparativnu prednost u nesvrstanim državama, kao ranije kada smo bili lider politike nesvrstavanja koja se onda unovčavala, a mi to sada nismo“, smatra on.

"Stvari su se od tada dosta promenile. Mi nismo politički aktivni u Pokretu nesvrstanih kao nekada i u istom smo položaju kao bilo koja druga država koja pokušava da uđe na to tržište. Ukoliko bismo želeli da uđemo na ta tržišta to bi iziskivalo veliko investiranje vremena i znanja da bismo se tamo postavili kao značajan igrač. Ja ne vidim smisla u tome da se to radi“, tvrdi Crnobrnja.

Ostale vestiArhiva