Predstavnici regulatornih tela, koja treba da kontrolišu vlast, zabrinuti su zbog rešenja iz novog poslovnika o radu Skupštine Srbije, kojima se omogućava smena odgovornih funkcionera u ovim institucijama ukoliko poslanici ne usvoje njihove izveštaje. Razlog što nova rešenja izazivaju sumnju možda leži u tome što su, samo pre nekoliko meseci, slične odredbe u Predlogu zakona o Narodnoj skupštini bile predmet spora između Saše Jankovića, zaštitnika građana, i Boška Ristića, predsednika radne grupe za izradu Poslovnika o radu.

Saša Janković kaže za „Politiku” da je tada reagovao podnošenjem amandmana i da su, „posle veoma burne rasprave na sednici nadležnog skupštinskog odbora, odredbe po kojima nezavisni državni organi podnose izveštaj, koji skupština usvaja, uklonjene iz Predloga zakona”. On kaže da je tada odlučeno da se sporne odredbe uklone iz zakona, a da se ova oblast reguliše Poslovnikom o radu, s tim što bi i zaštitnik građana bio konsultovan pri njegovoj izradi. „Niko me nije konsultovao, a Poslovnik sadrži mnogo spornije odredbe od onih koje su ranije predlagane”, dodaje Janković i podseća da zaštitnik građana ima pravo da podnosi amandmane na zakone, ali ne i na Poslovnik.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije, kaže da su neke odredbe Poslovnika napisane tako da omogućavaju različita tumačenja i zato smatra da bi bilo dobro da ih skupštinski zvaničnici razjasne. Šabić smatra da je ideja da Skupština Srbije razmatra izveštaje nezavisnih tela na plenarnoj sednici dobra, jer ti izveštaji „mogu sadržavati korisne impulse za parlament”, ali naglašava da „izveštaji nezavisnih regulatornih tela spadaju u kategoriju izveštaja koji se primaju k znanju, a ne usvajaju”. „Osnovni zadatak regulatornih tela jeste da ukazuju na propuste i nepravilnosti u radu vlasti, pa je nelogično očekivati da parlamentarna većina bude ’oduševljena’ takvim izveštajima i da ih usvoji”, dodaje Šabić. On konstatuje da bi, ukoliko iza novih poslovničkih odredbi stoji ideja da se „razreši onaj ko je podneo izveštaj, ako se on ne dopada vladajućoj većini, to bilo u potpunoj suprotnosti sa logikom postojanja i funkcionisanja nezavisnih nadzornih i regulatornih tela”. Boško Ristić je pre dva dana rekao da poslovničke odredbe nisu pisane da bi bilo ko bio smenjivan kako nekom padne na pamet, a juče nije bio dostupan za komentar.

Janković: Neistine Boška Ristića

Saša Janković tvrdi da je „apsolutna neistina tvrdnja Boška Ristića da je izveštaj o pobuni u zatvoru u Nišu stigao kao dopuna, izveštaja ombudsmana. Prema Jankovićevim rečima, godišnji Izveštaj zaštitnika građana za 2009. godinu, celu stranu posvećuje upravo događaju za koji Ristić tvrdi da nije pomenut. „Ristić je imao priliku da me o tome pita na sednici odbora kojim predsedava, kad je razmatran moj izveštaj, ali je on veću pažnju poklonio postupku koji sam pokrenuo protiv Visokog saveta sudstva, čiji je on član, i zajedno sa predsednicom VSS, postavljao niz pitanja o postupcima i stavovima zaštitnika građana u vezi sa reformom sudstva”, kaže on. Janković dodaje i da Narodna skupština kasni pet godina sa formiranjem posebne komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, koja je predviđena Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. „Parlament tu komisiju treba da formira na predlog Odbora za pravosuđe i upravu, kojim predsedava upravo Ristić”, zaključuje on.

Ostale vestiArhiva