- Kosovo je „u limbu“, potpuno nejasnom i nerešenom statusu jer nema međunarodni legitimitet. A s druge strane Srbija ne može dalje dok ne reši to pitanje. Ne vidim da iko može imati koristi od nerešenog stanja, a jedini i najlogičniji put je dijalog koji zahteva Srbija, kojim bi se rešio status i sigurnost Srba na Kosovu. S moralne strane se ovom zahtevu ne može prigovoriti i ne razumem zašto Velika Britanija, SAD i druge zemlje sprečavaju da do tih pregovora dođe - kaže za „Blic“ Džejms Ker Lindzi, londonski stručnjak za Balkan sa Londonske škole ekonomije.
Međutim, nastojanje Srbije da izdejstvuje pregovore do sada nije donelo rezultate, osim što je potenciralo da EU nije uspela da uspostavi konsenzus među svojim članicama po tom pitanju, kao i da u Savetu bezbednosti postoji oštar sukob između SAD i Velike Britanije s jedne strane, i Rusije i Kine s druge strane.
Upravo nesaglasje zemalja EU oko zahteva Beograda i njegove rezolucije istovremeno su i jedini adut Srbije, ali i veliki rizik za evropske integracije Srbije.
- Pet zemalja EU i posle mišljenja MSP u Hagu odbijaju da priznaju Kosovo, tako da će glavna tema u Briselu i u Beogradu do početka zasedanja Generalne skupštine UN biti kako da se uspostavi konsenzus. EU bez toga ne može imati spoljnu politiku i sve dok se ne uspostavi konsenzus ima prostora za diplomatsku akciju Beograda. Međutim, za Srbiju to ima cenu jer odlaže druge prioritete - kaže za „Blic“ Predrag Simić, stručnjak za međunarodnu politiku i profesor na FPN u Beogradu.
Zahtev da Srbija promeni strategiju, koja do sada nije donela do rešenja kosovskog problema, prvi je u javnosti postavio lider SPO Vuk Drašković u jučerašnjem intervjuu „Blicu“. On predlaže da Srbija prizna realnost i na osnovama Ahtisarijevog plana, uz podršku EU i UN, ispregovara najveću moguću autonomiju za Srbe na Kosovu i tako ih zaštiti. Dušan Šiđanski, savetnik predsednika Evropske komisije Baroza, predlaže da se Srbija obrati EU s pitanjem kako da se na nov način koordiniraju odnosi Srbije i Kosova iz perspektive da će obe zemlje biti u EU.
- U EU je potrebno da otvore unutrašnji dijalog o tome. Ministar spoljnih poslova Srbije je imao puno pravo kada je na sednici Saveta bezbednosti UN tražio otvaranje dijaloga i to je dobar stav jer bez njega nema rešenja. Sud u Hagu je naglasio u svom mišljenju da Kosovo nema suverenitet, a ako se pred EU postavi pitanje potrebe nove koordinacije Beograda i Prištine, pod patronatom Brisela, onda bi EU bila primorana da o tome razmišlja i omogući dijalog. Način na koji je formulisana srpska rezolucija u GS UN nije jasan - kaže za „Blic“ Šiđanski.
Činjenica da Kosovo nema suverenitet, da ne može dobiti stolicu u UN sve dok odbijanje Beograda da prizna jednostranu nezavisnost Kosova brane stalne članice Saveta bezbednosti poput Rusije i Kine, vode ka tome da je dijalog jedini izlaz „iz limba“. Ivan Vejvoda, izvršni direktor Balkanskog fonda za demokratiju, založio se u juče objavljenom intervjuu za „Birn“ da EU i Srbija pronađu zajedničko rešenje za tekst rezolucije u UN jer bi to „stvorilo uslove za dijalog između Beograda i Prištine posle zasedanja GS UN u septembru“.
- U Beogradu i u Prištini postoji svest da je rešavanje pitanja Kosova zahtev EU koji se stavlja pred oba da bi postali članovi EU - smatra Vejvoda, koji je u nedavnom tekstu za „Nemački Maršal fond“ napisao da „budućnost Kosova i Srbije u EU zavisi od toga da se na miran način, kroz pregovore“ dođe do odgovora na pitanja „kako će Kosovo funkcionisati kao država“, „koji je pravni status Srba na severu Kosova i kako mogu biti zaštićeni“, „kakav status i zaštitu će imati srpski manastiri“.

Ostale vestiArhiva