Dinkić je rekao da će MMF-u predložiti da se poveća iznos jednokratne novčane pomoći za penzionere koji primaju ispod 30.000 dinara sa dve na pet hiljada dinara. Prema Dinkićevim rečima, minus u državnoj kasi biće 20 milijardi manji od planiranih, pa će pokušati da ubedi MMF da je od smanjivanja fiskalnog deficita mnogo važnije još ove godine odmrznuti plate. On je kazao da novac koji je na raspolaganju za podsticaje građanima i privredi nestaje "otprilike" u oktobru i to znači da su u poslednjem tromesečju neophodni dodatni izdaci. Prema njegovim rečima, za odmrzavanje plata u oktobru bilo bi potrebno još tri milijarde dinara, a 14 milijardi bi bilo raspoređeno za razne stimulativne programe privredi, infrastrukturi i poljoprivredi.
Dinkić kaže da je "najvažnije da se plate što pre odmrznu", a da o iznosu povećanja treba pregovarati. On dodaje da će rast plata da prati i rast penzija sa razmakom od nekoliko meseci, ali bi zato penzioneri sada dobili veću pomoć nego što je planirano. "Imajući u vidu da će minus biti 20 milijardi manji od planiranog, mi nećemo imati problem s novcem. Ako smo isplatili 5.000 dinara zaposlenima koji imaju platu manju od 50.000 dinara, onda je ovo ekvivalentna mera za penzionere", objašnjava on svoje predloge i dodaje da bi više od milion penzionera dobilo ovu jednokratnu pomoć. Ministar ekonomije objašnjava da je dogovor u vladi da budžetski deficit neće biti iznad dogovorenih 4,8 odsto i dodaje "ne treba da bude ni mnogo niži". On navodi i da očekuje da ministarka finansija ima razumevanja za ove predloge, "posebno jer ćemo imati para". Na kritike da bi to moglo da poveća inflaciju, ministar odgovara da "ako je i efekat tih mera blago povećanje inflacije uz mnogo veće povećanje zaposlenosti – glasam za takve mere". "U recesiji je logično da nemate inflaciju jer je tražnja mala, dok proces privredne ekspanzije, obrnuto, prati blagi rast cena. Samo je bitno da taj rast bude umeren. Povećanje plate od tri, četiri odsto ne može značajno da uveća inflaciju, jer bi na prosečnoj zaradi to povećanje bilo skromnih hiljadu dinara", kaže on. "Mislite li da će neko krenuti da luduje s tim parama? Pre će kupiti hranu, ili platiti deo zaostalih računa. Neki ekonomisti previđaju činjenicu da kada se više troši na domaćem tržištu, onda će i više poreza ući u budžet", dodaje Dinkić. "Ako me pitate da li je Srbiji sada cilj da ima manji minus u državnoj kasi ili da se podstakne zaposlenost i brži privredni oporavak najglasnije ću se boriti za ovo drugo. Jer, ako bi se s tim podsticajnim merama naglo prekinulo, u situaciji kada je srpska privreda jedva izašla iz recesije i trenutno se nalazi u stanju depresije, bojim se da možemo vrlo lako da skliznemo u negativnu zonu rasta", rekao je Dinkić. Podsetimo, Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovaće danas u Beograd i sutra početi petu reviziju tekućeg kreditnog aranžmana sa Srbijom, vrednog oko tri milijarde evra, najavila je Kancelarija MMF-a. Prema ranijim najavama iz Vlade Srbije i MMF-a, glavna tema nove runde razgovora biće zakon o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi Srbija trebalo da definiše do kog nivoa država može da se zadužuje.
Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik kazao je ranije da bi povećanje plata i penzija uticalo na povećanje budžetskog deficita ukoliko se ne bi povećali porezi, na šta Vlada sada nije spremna.
Prema sporazumu sa MMF plate i penzije bi trebalo da ostanu zamrznute do aprila 2011. godine, a tokom četvrte revizije je dogovorena dinamika povećanja primanja državnih službenika i penzionera u aprilu i oktobru 2011. i aprilu 2012. godine.

Ostale vestiArhiva