Stavovi manjih stranaka vladajuće koalicije, poput G17 plus i SPO, koje smatraju da je dogovor s Vašingtonom i Briselom neophodan, njihovo su političko pravo, ali u ovom trenutku promena dogovorenih poteza u vezi s Kosovom ne dolazi u obzir, ističu Danasovi sagovornici. Srpske vlasti očekuju da će u Generalnoj skupštini UN, uprkos pritiscima država Kvinte (SAD, Britanija, Nemačka, Francuska i Italija) na zemlje koje nisu priznale Kosovo, ipak doći do većine za usvajanje rezolucije kojom se jednostrana secesija proglašava nepoželjnim načinom za rešavanje teritorijalnih problema i poziva na dijalog o svim otvorenim pitanjima u vezi s Kosovom. U državnom vrhu smatraju da je ovakav scenario ostvariv, uz maksimalno angažovanje svih diplomatskih kapaciteta, iako upravo srpski zvaničnici serviraju informacije javnosti o tome da je većina u GS UN teško dostižna, odnosno da se to „graniči s nemogućom misijom“, kako je nedavno rekao šef diplomatije Jeremić. Prema objašnjenju Danasovih sagovornika, emitovanjem skeptičnih informacija, vlast pokušava da „neutrališe osećaj velikog poraza do kojeg bi došlo u javnom mnjenju ukoliko rezolucija ipak ne bude usvojena“. Smanjivanje očekivanja u javnosti od zasedanja GS UN ima za cilj da dovede do smirivanja strasti posle mišljenja Međunarodnog suda pravde, strategija je koju poslednjih sedmica sprovodi srpska vlast. Danasovi izvori iz državnog vrha ističu da Srbija ne odbacuje „teoretsku mogućnost“ da do izmene predloženog teksta rezolucije ipak dođe, u dogovoru sa EU, ali ističu da je to „najneverovatniji scenario“. Naime, vodeće zemlje Unije ne žele da odustanu od zahteva za izbacivanjem dva suštinska stava iz rezolucije - protivljenje jednostranoj secesiji i poziv na dijalog o svim pitanjima - na šta Beograd ni u kom slučaju ne može da pristane.
Sagovornici našeg lista navode da je Srbija zauzela ovakav stav mereći ono što bi dobila i što bi izgubila dogovorom sa EU. Ispostavilo se da je „gubitak mnogo manji od mogućeg dobitka ukoliko bi rezolucija u GS UN bila usvojena, ili bismo pak bili na pozitivnoj nuli ukoliko izgubimo u glasanju“. Kako nam je objašnjeno, kao „pozitivna nula“ računalo bi se da situacija posle zasedanja Generalne skupštine ostane identična sadašnjoj, dok u „manji gubitak“ spada ukoliko bi od 50 „neodlučnih“ zemalja kosovsku nezavisnost priznalo njih deset ili najviše 20, što se procenjuje kao dobar rezultat u procesu blokiranja priznavanja Kosova. S druge strane, kako nam je rečeno, zategnuti odnosi sa najvažnijim zemljama EU koje povezuju pitanja Kosova i evropskih integracija, ne mogu katastrofalno loše da utiču na Srbiju. Prema procenama srpskog državnog vrha, evropska šargarepa u vidu novca i drugih oblika pomoći je još daleko i neće presudno uticati na ekonomske i socijalne prilike u zemlji. Ako smo uspeli da dve godine ekonomske krize prebrodimo bolje od mnogih i ostanemo koliko-toliko stabilni, a sve to uz sva usporavanja procesa evropskih integracija, novo usporavanje neće doneti ništa novo, ističu Danasovi sagovornici. Međutim, politička uslovljavanja Srbije njenim odnosom prema kosovskom problemu mogla bi uskoro da uslede novom žestinom. Naime, u srpskom državnom vrhu postoji bojazan da će najmoćniji saveznici Kosova u EU pokušati da izvrše politički pritisak na glavnog haškog tužioca Serža Bramerca, koji će u novembru napisati, a u decembru predstaviti novi izveštaj o saradnji Beograda s Hagom. Ako taj pritisak ne bude uspešan, vrlo je moguće da će na zasedanju Saveta ministara EU doći do „negativnih političkih interpretacija“ Bramercovog izveštaja. U tom slučaju, stav o nepostojanju napretka u saradnji Srbije s Tribunalom poslužio bi za dalje blokiranje srpske kandidature za članstvo u Uniji, mogući je scenario na koji računa državni vrh u Beogradu. Vodeće opozicione stranke na Kosovu „zabrinute su zbog činjenice da čak tri sedmice posle mišljenja Međunarodnog suda pravde nije bilo novih priznanja kosovske državnosti“, piše prištinska Koha ditore. Alijansa za budućnost Kosova (Ramuša Haradinaja), Nova alijansa Kosova (Bedžeta Pacolija) i Demokratska liga Dardinije (Nedžata Dacija) smatraju da Vlada Kosova vodi pogrešnu politiku u lobiranjima za međunarodnu podršku nezavisnosti i izražavaju bojazan da bi sve ovo moglo da se negativno odrazi po interese Prištine na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN, kada će se odlučivati o predlogu rezolucije koji je podnela Srbija, objavila je Koha.

Ostale vestiArhiva