Ministar je ukazao da ta kontrola nije usmerena samo prema "njegovom" ministarstvu već da će predmet interesovanja Zaštitnika građana biti, na primer, i rad Centralne izborne komisije koja je izbore sprovodila, ali i rad lokalne samouprave koja je upisivala građane u posebne biračke spiskove.
Čiplić je uveren da Nacionalni savet Bošnjaka može biti formiran bez ponovljenih izbora, a na pitanje da li je s tim u vezi do sada imao kontakte sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem ili kolegama u Vladi, on je odgovorio da "sugestije postoje" i "otvoreni smo za rešavanje ovog procesa".
"Nije samo reč o razgovorima sa kolegama iz Vlade nego i sa predstavnicima međunarodne zajednice koji takodje žele da doprinesu rešavanju problema", naveo je ministar.
Uostalom, kazao je, predstavnici međunarodne zajednice su od samog početka bili ukljućeni u izborni proces.
Čiplić je primetio da često samo jedan jedini slučaj može da zamagli sav uspeh koji je postignut sa nacionalnim savetima i njihovim izborima.
"Važno je napomenuti da u velikom broju nacionalnih zajednica postoje unutrašnji problemi, ali da oni nisu uspeli da isplivaju na površinu prilikom izbora. Manje više, svi ti problemi se tiču liderske borbe, naprosto političke konkurencije medju liderima", kazao je ministar i dodao da takva borba, medjutim, ne može i ne sme da omete život nacionalne manjine, a posebno ne sme da ga blokira.
On je podsetio da je u slučaju Bošnjaka taj problem izraženiji, ali on veruje da će kompromis biti nađen u njihovom najboljem interesu.
"Verujem da je formiranje nacionalnog saveta moguće bez ponavljanja izbora. Uostalom dve liste i jesu za razgovore. Verujem da će i treća lista imati ovakav racionalan pristup", kazao je Čiplić.
Ministar je upozorio da će, ukoliko kompromisa svih aktera ne bude, doći do blokade razvoja Bošnjaka kao nacionalne manjine.

Nisam u sukobu sa Zukorlićem
Čiplić je negirao danas da je u sukobu sa glavnim muftijom Islamske zajednice u Srbiji Muamerom Zukorlićem.
"Možete razmeniti polemičke stavove, ali vršeći javni posao ne smete biti lični, i nikada ne možete zatvarati vrata za razgovor i kompromisno rešenje", kazao je Čiplić.
Osvrnuvši se na ideju autonomije Sandžaka koju Zukorlić zagovara, ministar kaže da je pitanje autonomije u Srbiji "po ustavu postavljeno kao pitanje političke i teritorijalne decentralizacije, a ne kao pitanje manjinske povlastice".
"Čini mi se da se tu kuca na otvorena vrata, pošto su kolege u vladi ministar (Rasim) Ljajić i ministar (Sulejman) Ugljanin, već kod određjivanja statističkih regiona, ovo pitanje postavili kao jedno od važnih kada se bude razmatrala
buduća decentralizacija Srbije", kazao je Čiplić.
On je ponovio da Ustav dozvoljava političku i teritorijalnu decentralizaciju koja ima svrhu i smisao, ali da decentralizacija koja bi bila svojevrsna privilegija nacionalnim manjinama u Srbiji je i politički i pravno i funkcionalno kontraproduktivna i nedopustiva.
"Na šta bi ličila Srbija sa 18 autonomnih pokrajina, koliko ima i nacionalnih saveta? Jer ne možete jednoj nacionalnoj manjini pružiti takvu privilegiju, a nekoj drugoj uskratiti", zaključio je Čiplić.
Bošnjački nacionalni sabor je pod okriljem muftije Zukorlića usvojio Deklaraciju koja predvidja Bošnjake kao konstitutivni narod u Srbiji i obnavljanje Narodnog vijeća Sandžaka s ciljem formiranja takozvane partizanske autonomije te oblasti iz perioda 1943. do 1945. godine.

Ostale vestiArhiva