Vesti
Politika
Slobodan Samardžić, potpredsednik DSS
Korak po korak do kapitulacije u Briselu02.09.2010. 12:00
Izvor: danas
Koliko je sednica Generalne skupštine UN suštinski bitna za rešavanje kosovskog problema?
Bojim se da su bitni i presudni koraci već iza nas. Kako stvari idu, ova će Generalna skupština predstavljati zatvaranje kosovskog pitanja u UN. Pristankom na ublažavanje ionako razvodnjene rezolucije Srbija pristaje na diktat zapadnih sila u vezi s faktičkim priznanjem Kosova. I sama odluka srpskih vlasti da ovo pitanje premeste sa Saveta bezbednosti na Generalnu skupštinu predstavlja uvod u kapitulaciju. Poslednjih nedelja prisustvovali smo pripremi unutrašnje scene na ovakav poraz. Sve je delovalo kao da u Srbiji svi jedva čekamo da se otarasimo te more.
Šta bi za Srbiju značilo eventualno odustajanje od rasprave o KIM pred UN i prebacivanje ovog pitanja u EU?
Za trenutnu politiku zapadnih sila prema Srbiji, ovo nije isključujuće. Plan je da Srbija sa EU dokraja razvodni rezoluciju, da se ona prihvati velikom većinom u Generalnoj skupštini i da se onda totalno prebaci na EU. Šta bi posle toga UN uopšte radile na tom pitanju? Ono sa čim bi Srbija pred delom biračkog tela mogla da opravda ovakvu predaju Kosova i Metohije, biće u rukama EU. To je napredovanje u procesu pridruživanja. Ali, toga neće biti ni posle predaje Kosova. EU će se vratiti na “klasične” uslove koje Srbija za dogledno vreme neće moći da ispuni.
Da li se kosovski problem na kraju može svesti, kako se najavljuje, na dijalog o samoupravi Srba na severu KiM, garancijama za zaštitu Srba južno od Ibra i eksteritorijalnosti svetinja SPC?
To je ono o čemu će se u EU još neko vreme pričati. Ali, poslednjih deset godina delovanja Unije na Kosovu i povodom Kosova govori nam o tome da je ona nesposobna i nevoljna da se uhvati u koštac i s najnižim nivoom ovog pitanja. Ako desetine sudija i hiljade policajaca i vojnika iz njenih država članica nisu mogli da reše elementarno pitanje vraćanja Srbima uzurpirane imovine, ako njeni predstavnici na terenu deset godina mirno posmatraju najbrutalnija kršenja ljudskih prava, ako se za to vreme u Pokrajinu nije vratilo ni tri odsto prognanika, ako je u oblasti ekonomske obnove Kosova kojom je direktno rukovodila EU dolazilo do takvih podbačaja, šta očekivati nadalje kada se Srbija kao država sasvim povuče s Kosova i Metohije.
Bojim se da su bitni i presudni koraci već iza nas. Kako stvari idu, ova će Generalna skupština predstavljati zatvaranje kosovskog pitanja u UN. Pristankom na ublažavanje ionako razvodnjene rezolucije Srbija pristaje na diktat zapadnih sila u vezi s faktičkim priznanjem Kosova. I sama odluka srpskih vlasti da ovo pitanje premeste sa Saveta bezbednosti na Generalnu skupštinu predstavlja uvod u kapitulaciju. Poslednjih nedelja prisustvovali smo pripremi unutrašnje scene na ovakav poraz. Sve je delovalo kao da u Srbiji svi jedva čekamo da se otarasimo te more.
Šta bi za Srbiju značilo eventualno odustajanje od rasprave o KIM pred UN i prebacivanje ovog pitanja u EU?
Za trenutnu politiku zapadnih sila prema Srbiji, ovo nije isključujuće. Plan je da Srbija sa EU dokraja razvodni rezoluciju, da se ona prihvati velikom većinom u Generalnoj skupštini i da se onda totalno prebaci na EU. Šta bi posle toga UN uopšte radile na tom pitanju? Ono sa čim bi Srbija pred delom biračkog tela mogla da opravda ovakvu predaju Kosova i Metohije, biće u rukama EU. To je napredovanje u procesu pridruživanja. Ali, toga neće biti ni posle predaje Kosova. EU će se vratiti na “klasične” uslove koje Srbija za dogledno vreme neće moći da ispuni.
Da li se kosovski problem na kraju može svesti, kako se najavljuje, na dijalog o samoupravi Srba na severu KiM, garancijama za zaštitu Srba južno od Ibra i eksteritorijalnosti svetinja SPC?
To je ono o čemu će se u EU još neko vreme pričati. Ali, poslednjih deset godina delovanja Unije na Kosovu i povodom Kosova govori nam o tome da je ona nesposobna i nevoljna da se uhvati u koštac i s najnižim nivoom ovog pitanja. Ako desetine sudija i hiljade policajaca i vojnika iz njenih država članica nisu mogli da reše elementarno pitanje vraćanja Srbima uzurpirane imovine, ako njeni predstavnici na terenu deset godina mirno posmatraju najbrutalnija kršenja ljudskih prava, ako se za to vreme u Pokrajinu nije vratilo ni tri odsto prognanika, ako je u oblasti ekonomske obnove Kosova kojom je direktno rukovodila EU dolazilo do takvih podbačaja, šta očekivati nadalje kada se Srbija kao država sasvim povuče s Kosova i Metohije.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…