Nestašice mleka iziskuju traženje dugoročnog rešenja, pa će se tim problemom uskoro pozabaviti i Privredna komora Srbije.
Niska otkupna cena mleka i simbolične subvencije, glavni su razlog zbog kojeg su farmeri desetkovali proizvodnju. Da bi se iz problema izvukli, traže da se cena sirovog mleka poveća na 33 evrocenta po litru.
"Jednostavno, ljudi sve ono što im je višak sa farme, što ne mogu da koriste, oni prodaju. Tom nekom pristojnom cenom stopirao bi se taj pad i ostalo bi na ovom nivou na kojem jeste. Ukoliko bi cena bila kakva treba da bude, povećala bi se 10 do 15 odsto količina proizvedenog mleka", kaže Sanja Bugarski, iz Centralne asocijacije proizvođača mleka.
U "Imleku", međutim, kažu da mleko otkupljuju po tržišnoj ceni, jer prate trendove u Evropi i okruženju. Litar sirovog mleka plaćaju 28 i po dinara.
"Ako cene u Evropi koju plaćaju mlekare i u okruženju budu rasle, mi ćemo povećavati cenu. Ukoliko cene u okruženju ne budu rasle, počnu da padaju, mi ćemo imati problem, jer ćemo morati da smanjujemo cenu, jer nećemo biti konkurentni sa našim proizvodima u radnjama, ako plaćamo daleko više farmerima", smatra Slobodan Petrović, iz "Imleka".
Zato bi trebalo, kažu, da država pomogne proizvođačima mleka znatnijim povećanjem subvencija, jer su one i u okruženju daleko veće od dinar i po po litru, koliko trenutno iznosi premija, i 12 i po hiljada dinara, koliko se daje po grlu.
U resornom ministarstvu, međutim, podsećaju da je Srbija siromašna zemlja i da u budžetu trenutno nema više novca za podsticaje. Očekuju da će rebalansom dobiti novac kojim će dodatno stimulisati mlekarsku proizvodnju.

Podrška investicionim projektima
Osim premija, kažu, trebalo bi povećati i podršku investicionim projektima.
"Da li je reč o proširenju osnovnog stada, da li je reč o unapređenju rasnog sastava, ili je reč o izgradnji i opremanju objekata za uzgoj muznih grla, naravno, i za preradu i privremeno skladištenje mleka pre nego što bude poslato na preradu. Uprovo to su koraci koje Ministarstvo preduzima i što će nastaviti u budućem periodu", kaže Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede.
Problem je, kažu stručnjaci, i što svaka vlada menja mere i planove koje je zatekla, a to je za poljoprivredu pogubno. Srbija nema jedinstvenu nezavisnu laboratoriju u kojoj bi se testirali uzorci mleka.
Za njeno opremanje potrebno je oko milion i po evra, a da bi počela da radi neophodno je najmanje godinu dana.
"Laboratorija služi za to da se svi uzorci od mleka koje se otkupljuje na terenu dopremaju na jedno mesto, čiji su rezultati validni i na osnovu čijih se rezultata vrednuje mleko i vrši njegova isplata.
Trenutno su mlekare te koje vrednuju mleko, vrše analize i na osnovu toga plaćaju mleko. Farmeri su ti koji misle da mlekare ne rade adekvatno, ne može niko da tvrdi da one rade to dobro ili ne, ali jedino na taj način možemo to rešiti, kao što je to rešio sav ostali svet", kaže Dragan Glamočić, Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
Kao i mnogo puta do sada, pokazalo se da predlozi kako da se neki problem reši postoje. Ipak, oni su uglavnom na papiru ili rečima, dok se u delo sporo sprovode.
Ukoliko se sa takvom praksom ne prekine i u poljoprivredu ne počne da se ulaže mnogo više, mleka će biti sve manje. A onda bi i potrošačima stvarno moglo da prekipi.

Ostale vestiArhiva