Rezoluciju će Generalnoj skupštini UN predstaviti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić, u popodnevnom delu sednice, koji počinje u 15 sati (21 sat po srednjoevropskom vremenu).
Tekst Rezolucije, koju je Srbija posle višednevnih diplomatskih kontakata usaglasila sa EU, poziva na dijalog o kosovskom pitanju, a Srbija ni na koji način ne priznaje nezavisnost svoje južne pokrajine.
Redefinisani tekst rezolucije je usaglašen sa svih 27 država članica EU - 22 koje su priznale nezavisnost Kosova i pet koje to nisu učinile, tako da su se stekli uslovi da taj dokument u Generalnoj Skupštini UN bude usvojen konsenzusom, bez glasanja.
Usvajanjem tog dokumenta, u koji je Tanjug imao uvid, Generalna skupština UN bi pozdravila "spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana".
"Proces dijaloga bi, sam po sebi, bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi", navedeno je u predlogu rezolucije.
Taj dokument predstavlja kompromis koji je Srbija postigla u saradnji sa EU, i u potpunosti je u skladu sa odlukom Narodne skupštine Srbije od 26. jula 2010. godine, dok je je poziv na dijalog Beograda i Prištine u skladu s pricipijelnim stavom Srbije da se jedino pregovaranjem može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje pitanja Kosova, koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN.
Zajednička rezolucija biće, kako se očekuje, usvojena konsensusom. To, međutim, ne znači da se o tom pitanju više neće razgovarati u svetskoj organizaciji. Tim pitanjem će se i ubuduće, kao i dosad, baviti Savet bezbednosti UN u skladu sa rezolucijom 1244.
Srbija, inače, ostaje pri svom principijelnom stavu da se dijalogom može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje kosovskog problema.
"Kompromis podrazumeva da je posle odluke MSP pronađena formula kojom se otvara dijalog o budućim rešenjima, koja se poziva na Povelju UN i koja ne sadrži priznanje nezavisnosti Kosova ni na koji način", izjavio je predsednik Boris Tadić povodom postizanja kompromisa sa EU o ovom dokumentu.

Pozdravljeno postizanje kompromisa sa EU
Visoka predstavnica Evropske unije za za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton je pozdravila postizanje kompromisa između Srbije i Brisela.
"Posle glasanja u Generalnoj skupštini 9. septembra važna stvar je da će moći da počne dijalog Beograda i Prištine. Taj dijalog će biti faktor mira,brezbednosti i stabilnosti u regionu", istakla je ona u prvom reagovanju posle postizanja dogovora sa Srbijom.
Kompromisom koji je postignut u Briselu, Srbija je takođe pokazala da želi da sva pitanja rešava u partnerskom odnosu sa EU i drugim međunarodnim faktorima. To je, kako se zvanično ističe, jedini put da se dođe do prihvatljivog rešenja kosovskog problema.
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je pozdravio izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića i u njoj signaliziranu srpsku spremnost da se Rezolucija o Kosovu u Ujedinjenim nacijama donese zajednički sa državama članicama Evropske unije, saopštilo je nemačko Ministarstvo inostranih poslova.
Šef nemačke diplomatije je izrazio nadu da danas u Njujorku naziruće rešenje jedne zajedničke rezolucije može biti zaključeno.
Specijalni predstavnik Evropske unije za Kosovo i Metohiju Piter Fejt izjavio je da tekst rezolucije o Kosovu koji su usaglasile Srbija i EU predstavlja najbolju osnovu za dalje napore na postizanju mira i bezbednosti u regionu.
"Mi mislimo da je to veoma pozitivno. To je najbolja moguća osnova za dalje napore na postizanju regionalnog mira i bezbednosti", rekao je Fejt u izjavi Rojtersu.
"(Predsednik Srbije Boris) Tadić je načinio hrabar korak. Sigurno je da će biti dosta političkih kritika, stoga to nije bez političkog rizika", dodao je Fejt.
Francuska čestita Srbiji na sporazumu koji je postigla sa Evropskom unijom o predlogu rezolucije o Kosovu u Generalnoj skupštini UN, rekao je šef francuske diplomatije Bernar Kušner.
"Ovaj sporazum otvara put dijalogu između Beograda i Prištine, što je Francuska stalno želela. Taj dijalog je potreban da bi se podstakla saradnja, napredovalo na putu ka Evropi i poboljšao život svih. Radi se o još jednom koraku ka normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova", rekao je Kušner.
Kušner je, kako se navodi u saopštenju iz njegovog kabineta, dodao da je pozvao srpskog predsednika Borisa Tadića da mu čestita na sporazumu, da je zahvalio visokoj predstavnici EU Ketrin Eštoni i da je telefonom razgovarao sa premijerom Kosova Hašimom Tačijem.
I kosovska vlada je pozdravila novi nacrt rezolucije za raspravu u Generalnoj skupštini UN-a, ističući da je sadržaj tog dokumneta u “potpunom skladu sa realnošću na Kosovu i regionu”.
"Novi nacrt rezolucije podržan od strane svih država članica EU, i uz podršku SAD u potpunosti je u skladu sa realnošću stvorenom na Kosovu i regionu. Ovaj nacrt rezolucije uzima u obzir mišljenje Međunarodnog suda pravde, koji je jasno zaključio da proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti s međunarodnim pravom ", navodi se u saopštenju vlade.
Pored toga, vlada Kosova smatra da nacrt nove rezolucije odbacuje bilo kakvu mogućnost za pregovore o političkom statusu Kosova i poziva na saradnju između strana u cilju jačanja mira i stabilnosti u regionu i otvara mogućnost za evro-atlantske integracije.
U saopštenju kosovske vlade se naglašava da su autori nove rezolucije EU i SAD, i pozdravlja odluka Srbije da prihvati nacrt.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda izjavio je da dogovor Brisela i Beograda predstavlja "istorijski trenutak".
"Ovo je sada konkretna potvrda i dokaz da Srbija zaista jeste stabilizirajući faktor ne samo u regionu nego i za Evropu i da se samim tim otvara put za dalje integracije u Evropsku uniju", izjavio je Vejvoda za Radio Slobodna Evropa.
Prema mišljenju Vejvode, Srbija je ovaj korak preduzela zbog svoje budućnosti i svog sveobuhvatnog razvoja.
"Što se tiče politike prema Kosovu i samo trazenje mišljenja Međunarodnog suda pravde je jedan stabilizirajući element, jer se pokazalo da se ide političkim putem. To je, rekao bih potvrda one politike koja je najavljivana u predizbornim kampanjama i za predsednika 2008. godine", ocenio je Vejvoda.
Prištinski analitičar Ramuš Tahiri izjavio je sinoć da su u novoj rezoluciji Srbije o Kosovu prihvaćeni svi predlozi Evropske unije koji su bili i predlozi Kosova.
"Dobitnici su obe strane, Kosovo i Srbija, biće razgovora o praktičnim, ali ne i o statusnim pitanjima. Značajno je uvažavanje mišljenja Međunarodnog suda pravde, koji je utvrdio da deklaracija o proglašavanju nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom" kazao je Tahiri.
Prištinski analitičar je odbacio mogućnost da je uslov za dogovor Srbije i EU o rezoluciji bio da sever Kosova dobije poseban status, kako su prethodnih dana pisali pojedini mediji.
Posle objavljivanja savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde u Hahu 22. jula albanske vlasti na Kosovu su, u saradnji sa jednim brojem najuticajnijih zemlja u svetu, pokrenule široku kampanju za priznavanje sporne države.
Ali, i pored toga, nisu uspele - kako su najavljivale- da pokrenu talas novih priznanja Kosova. Posle odluke MSP za 50 dana jednostrano proglašenu državu u Prištini priznale su samo dve zemlje: Honduras i Katar.
Kosovo je dosad priznala 71 zemlja, dakle trećina od ukupno 192 države, članice Ujedinjenih nacija.

Mediji: Uspeh EU diplomatije
Evropska unija je uspela da se nametne Srbiji kao najvažniji posrednik u budućem dijalogu Prištine i Beograda, piše danas agencija Frans pres povodom dogovora EU i Srbije o predlogu rezolucije o Kosovu pred UN.
Do sada se, kaže agencija, Beograd više obraćao UN u odbrani svojih stavova. Agencija podseća da su srpski zvaničnici večeras insistirali na evropskoj ulozi i isticali da je predlog rezolucije rezultat "kompromisa do koga je Srbija došla u saradnji sa EU".
Kako navodi Frans pres, formulacija u predloženom tekstu o ciljevima dijaloga Beograda i Prištine odgovara želji Evropljana koji se zalažu za razgovore o pitanjima koja mogu da poboljšaju život Srba i Albanaca na Kosovu, kao što su telekomunikacije, povratak izbeglica i druga.
Evropljani nisu mogli da prihvate formulaciju iz predloga rezolucije koji je Srbija podnela krajem jula u kome se pominjao razgovor o "svim otvorenim pitanjima", što je moglo da podrazumeva ponovno otpočinjanje razgovora o pitanju statusa Kosova, što Evropa nikako nije želela, navodi Frans pres.
Britanski list Gardijan piše o "obrtu" u srpskom stavu samo nekoliko sati pred početak Generalne skupštine UN, na kojoj je trebalo da se raspravlja o zahtev Beograda da se "nezavisnost Kosova ospori ili proglasi ništavnom".
"Srbija je popustila intenzivnim pritiscima Evrope i SAD i odustala od osporavanja nezavisnosti Kosova pred UN, čime je otvoren put za pregovore između Beograda i kosovsko albanskih lidera", piše list.
Ovaj obrt predstavlja uspeh za visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku Ketrin Ešton. Ona je prošla dva dana provela vršeći pritisak na predsednika Srbije Borisa Tadića da se složi s formulom prihvatljivom za ostatak Evrope koja je predstavljena kao poslednja šansa.
Rečeno mu je da bi odbijanje da to učini značilo sukob Srbije sa EU, čiji član želi da postane, piše list. Rezultat tih pregovora je primer "konstruktivne dvosmislenosti" oko koga su se složili Srbija i svih 27 zemaljla EU.
Da je Srbija sprovela svoju nameru ostala bi izolovana u Evropi i usporila integraciju sa zapadom, a odustalo bi se od diplomatskih planova za otpočinjanje pregovori između Beograda i Prištine, kaže britanski list.
Gardijan naglašava da je sigurno da će EU i Eštonova igrati ulogu posrednika, ali da će kosovsko rukovodstvo takođe želeti da uključi SAD, što će podstaći Srbe da traže uključenje Rusije.
Britanska agencija Rojters je na svom sajtu navela da je Srbija učinila veliki ustupak EU prihvatanjem da ublaži predlog rezolucije o budućnosti Kosova i da traži dijalog sa Kosovom.

Ostale vestiArhiva