Rupel je danas izjavio kako je nedavna izjava Vojislava Koštunice, da se Srbija neće odreći Kosova zbog ulaska u Evropsku uniju, problematična. "Smatram da je izjava ili stav da je Srbija spremna da žrtvuje evropsku perspektivu, sa naše tačke gledišta i tačke gledišta EU i zapadnog sveta, problem", rekao je Rupel.

"U poslednjim etapama pregovora o statusu Kosova sa svih strana se pojavljuju razne izjave koje su sve drugo, samo ne doprinos rešenju konačnog statusa Kosova", kaže Rupel.

Beograd traži pomeranje sledeće runde

Beogradski tim za pregovore o statusu Kosova traži od specijalnog izaslanika Ujedinjneih nacija za status Kosova Martija Ahtisarija da pomeri datum održavanja sledećeg dela pregovora o decentralizaciji i manjinskim pravima. Portparolka Martija Ahtisarija Hua Đijang potvrdila je da je zahtev Beograda primljen i da su utoku razgovori Ahtisarijeve kancelarije s timovima Prištine i Beograda.

Beta u krugovima beogradskog pregovaračkog tima saznaje da je traženo da sledeći sastanak pregovarača bude održan u Beču ,14. umesto 7. avgusta. Betin sagovornik nije naveo razloge zahteva za odlaganje , a prištinski dnevnik na albanskom Koha ditore piše da je Beograd nezadovoljan zbog toga što je planirano da u sledećem delu pregovora, u okviru razmatranja prava manjina, srpska zajednica na Kosovu bude tretirana kao manjinska.

"Đinđićeva pisma o Kosovu"

Nekadašnji ambasador Slovenije Borut Šuklje piše o pismima Zorana Đinđića i bečkim pregovorima o Kosovu. "Pisma su bila iznenađenje. Niko ih nije očekivao, naročito ne oni koji su ih dobili, a posebno nisu očekivali ono što su pisma saopštavala", piše u današnjim Financama bivši ambasador Slovenije u Beogradu Borut Šuklje i dodaje da su ta pisma premijera Srbije Zorana Đinđića, početkom februara 2003, poverljivom diplomatskom poštom dobili kancelar Nemačke, predsednik Rusije, premijer Velike Britanije i predsednik SAD.

O sadržini pisama bile su upoznate i članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a Đinđić je smatrao, kako piše Šuklje, da primaoce pisama treba ubediti da kosovsko pitanje treba rešiti što pre jer bez rešenja tog pitanja neće moći biti definisana državna teritorija, neće biti moguće doneti Ustav, niti se osloboditi hipoteke srpske prošlosti. Šuklje piše i da je Đinđić tada smatrao da je za Srbiju čekanje najlošija mogućnost jer će se situacija za nekoliko godina popraviti i to će se razumeti kao dokaz da institucije nezavisne države Kosovo funkcionišu, a ako se situacija ipak ne popravi iseljavanje Srba će biti nastavljeno. "U oba slučaja, mogućnosti za nezavisnost Kosova rastu, zato mi moramo imati inicijativu", citira Šuklje pokojnog premijera Srbije.

Šuklje dodaje da tada Đinđićeva pisma nisu prihvaćena s oduševljenjem jer je tada opšta teza međunarodne politike bila da najpre treba početi razgovor o standardima, a tek onda o političkoj maksimi koja je preovladavala u Srbiji, da situacija nije primerena za početak pregovora. Šuklje smatra i da je sastanak srpske i kosovske strane na najvišem nivou zahtevan još februara 2003, a da je i tada, kao i nedavno u Beču, Marti Ahtisari potencijalne pregovore mogao da završi rečima: "Beograd nudi sve osim nezavisnosti, Priština zahteva samo nezavisnost".

Iako su obe delegacije na poslednjim pregovorima u Beču zauzele suprotne stavove, Šuklje smatra da je važno to da su najbitnije teze sada na pregovaračkom stolu i da su takvi neposredni pregovori bitni kao provera političke moći i spretnosti vlasti u Srbiji i na Kosovu u zagovaranju i promociji realnih rešenja pred domaćom javnošću. "Istovremeno je svima jasno da se traži dogovor, a ne novo krizno žarište. Samo realna rešenja, bez pobednika i poraženih, obezbeđuju dalju stabilnost regije", piše Šuklje u Financama i dodaje da treba sačekati nastavak bečkih pregovora, a da će Ahtisari u dogledno vreme morati da da izveštaj o uspešnosti svoje misije, a uz neuspeh dogovora i izveštaj o mogućim rešenjima.

Ostale vestiArhiva