Vesti
Politika
Srbija zrela za kandidaturu
12.09.2010. 14:00
Izvor: Blic
Srbija zrela za kandidaturu
Nadam se da će zahtev Srbije za članstvo u EU biti u što skorije vreme prosleđen Evropskoj komisiji. To ne znači automatsko davanje statusa kandidata, već početak procesa u kome EK treba da preporuči da li je Srbija „zrela“ da taj status stekne. Tokom ovog procesa i administracija i vlada biće u intenzivnom dijalogu s EU i odvijanje reformi postaće mnogo značajnije, a samim tim i mnogo intenzivnije posmatrano od strane EU – kaže u razgovoru za „Blic nedelje“ Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije.
Šta znači ponuda EU o ubrzanju integracija u zamenu za pristanak na prilagođavanje rezolucije? Kada se kaže da ubrzanje integracija dobijamo u zamenu za nešto, izgleda kao da se radi o trgovini, a to nije dobro za Srbiju. Ako stalno govorimo da je nešto na putu naših integracija proizvod političke trgovine ili, što se takođe često čuje, da se Evropa umorila od proširenja, onda se odgovornima daje alibi da ne rade svoj posao, odnosno da ne reformišu zemlju. Pre bih rekla da je dogovor oko rezolucije jedan partnerski i konstruktivan odnos, koji Srbiji pomaže da ostvari svoje ciljeve. Ovim je najzad stvorena partnerska politička klima u kojoj se odluke o napredovanju Srbije donose lakše, doživljavaju prirodnije, a rad koji je Srbija uložila na putu integracija lakše kapitalizuje. Očekuje nas izveštaj EK o napretku. Ako je ceniti prema efektu na život građana, Srbija se poslednjih godinu dana pomerila unazad? Izveštaj o napretku uvek pokaže napredak u nekim oblastima, a zaostatak u drugim. Uvek se gleda šta je urađeno u odnosu na prošlu godinu. Mi smo prošle godine imali izuzetno dobar izveštaj koji je u najvećoj meri rezultat napora koji su uloženi, ali i toga da je 2008. s kojom smo se poredili bila pojedena političkim događajima koji nisu ostavili mnogo prostora za zakonodavni rad i primenu tih zakona. Nisam sigurna da ćemo u potpunosti ostvariti visok standard koji je postavio prethodni izveštaj, ali sam sigurna da ćemo imati pomaka, pre svega u regionalnoj saradnji, primeni Prelaznog trgovinskog sporazuma, kao i u zakonodavnom procesu. Šta će nam, po vašem mišljenju, konkretno zameriti EK? Svakako će ukazati na činjenicu da smo spori u formiranju zakonom predviđenih regulatornih tela, poput Komisije za zaštitu prava ponuđača ili Saveta Komisije za zaštitu konkurencije, što predstavlja primenu ranije usvojenih zakona o javnim nabavkama i zaštiti konkurencije… Ali će i podsetiti na pitanje vlasništva poslanika nad mandatima, nadzora nad finansiranjem političkih partija i povraćaja imovine, što su bile primedbe i u prethodnim izveštajima o napretku. Pod lupom će se naći i reforma pravosuđa, ali i ocena sposobnosti preuzimanja obaveza iz članstva u raznim oblastima. Evropska integracija je proces, a ne događaj, i niko ne očekuje da se u toku jedne godine stanje u društvu potpuno uredi. Ipak, i nerešena pitanja bolje „izgledaju“ ako ima veći broj onih koja su rešena, i zato se treba potruditi da u preostalih dve nedelje, koliko još traje izveštajni period, što više toga bude urađeno. Istraživanje Evropskog pokreta u Srbiji je pokazalo da zbog slabe administracije i nestručnih kadrova nemamo kapacitete ni znanje da konkurišemo za mnoge evropske donacije? Iako još uvek nismo stekli status kandidata, odradili smo veliki deo pripremnog posla za povlačenje sredstava namenjenih regionalnom razvoju i razvoju ljudskih resursa, što su komponente dostupne samo kandidatima. Takođe smo jedina zemlja u regionu koja je završila programiranje sredstava za 2011. godinu, čekamo samo odobrenje Evropske komisije. Naravno da naš apsorpcioni kapacitet treba popravljati, ali je našim dosadašnjim znanjem i iskustvom Komisija zadovoljna. Da li se sada novac koji dobijamo od EU troši svrsishodno, kontroliše li to iko, ima li pronevera? Sredstva namenjena Srbiji u ovom trenutku kontroliše delegacija Evropske unije u našoj zemlji i ja ne znam da ima podataka koji ukazuju na pronevere. Istraživanja pokazuju da je sve više evropskih zemalja koje gube poverenje u EU. Očekujete li da, zbog ogromnog pada standarda, rastućeg siromaštva, velike nezaposlenosti i sveopšte potlačenosti građana, i u Srbiji dođe do istog opadanja poverenja u EU? Poslednje julsko istraživanje Kancelarija za evropske integracije i dalje pokazuje veoma visoku podršku. To ne znači da se građanima dopada sve što čuju iz EU, ili da je nivo poverenja visok koliko i podrška članstvu. Građani primećuju da se o Evropi mnogo govori i mnogo obećava već poslednjih 10 godina, ali im se čini da dinamika koju vide nije tome proporcionalna. Zato bih rekla da više ne posmatraju EU niti proces integracija sa toliko idealizma kao ranije, ali i dalje racionalno procenjuju da treba da se približavamo EU. Važno je da razumeju da je to vrsta partnerstva koja nama pomaže i nekad nas i tera da izvršimo reforme koje su kod kuće važne, da je to ono što obezbeđuje bolji život za njihovu decu.