On to objašnjava time što cene osnovnih životnih namirnica nastavljaju da rastu, očekuje se i rast cene benzina, pa procena inflacije od osam odsto u ovom trenutku izgleda nerealno. Na pitanje kako da se zaustavi ubrzani rast inflacije, Bajec odgovara da mnogi misle da bi bilo najbolje da vlada ne povećava cene proizvoda i usluga o kojima ona donosi odluke. "Evo, vlada je upravo odlučila da struja ne poskupi u narednom periodu. To će svakako doprineti smirivanju inflacije, jer, na primer, rast cene električne energije za 10 odsto povećava inflaciju za 0,7 odsto, a tu su i indirektni efekti", kaže on. Bajec dodaje da to, "naravno, za osiromašene građane predstavlja olakšanje, ali ne treba zaboraviti drugu stranu medalje. Nerealno niska cena struje obara vrednost EPS-a, našeg najvećeg sistema, i usporava njegovu modernizaciju i restrukturiranje. Istovremeno, niska cena struje šalje pogrešne signale potrošačima. Građani često neracionalno troše jeftinu struju".
On kaže da visoka inflacija neminovno obezvređuje dinar i dovodi do rasta kursa evra, i obrnuto i dodaje da je osnovni zadatak NBS da obezbedi stabilnost cena, čemu treba da doprinese država kontrolom javne potrošnje i pažljivim trošenjem novca poreskih obveznika.
"Sada pritisak na rast cena dolazi više od proizvođača zbog poskupljenja sirovina, repromaterijala i energenata iz uvoza. U igri su i razni kartelski sporazumi o cenama na štetu kupaca. Država mora tome energično da se suprotstavi. Jer tamo gde tržište ne funkcioniše, a cene rastu, to samo govori da je došlo do preraspodele dohotka, pri čemu većina gubi, a manjina ostvaruje velike ekstraprofite", napominje Bajec. Govoreći o poskupljenja mleka, ulja i drugih osnovnih namirnica, Bajec kaže da je trenutno najvažnije to što je Vlada Srbije u dogovoru sa proizvođačima i intervencijama iz robnih rezervi obezbedila da na tržištu bude dovoljno mleka i ulja.
"Građane mnogo ne zanima da li je do nestašica došlo zbog straha od daljih poskupljenja i pravljenja kućnih zaliha ili je to posledica raznih monopolskih i kartelskih pritisaka. Oni očekuju da za svoj novac u svakom momentu mogu da kupe šta hoće i koliko hoće i po prihvatljivim cenama", kaže Bajec. "Kako ćemo reći građanima da je hrana 'naša velika prednost i izvozna šansa', a onda oni u radnji naiđu na prazne police sa mlekom i uljem ili slušaju da hrana mora da poskupi", pita se on. Kao rešenje on navodi da je država dužna da obezbedi stabilnost na tržištu osnovnih prehrambenih proizvoda i dodaje da ona za to raspolaže svim neophodnim instrumentima - zakonima i telima za zaštitu konkurencije, politiku intervencija iz robnih rezervi i interventni uvoz. Bajec kaže da je najveći problem srpske privrede velika nezaposlenost i dodaje da Vlada Srbije značajnim sredstvima stimuliše domaće i strane investitore da ulažu u nova radna mesta ili u osposobljavanje postojećih preduzeća koja su iz različitih razloga u problemima, što "istovremeno doprinosi otvaranju novih radnih mesta i ponovnom oživljavanju pojedinih gradova i opština koji su krizom najviše pogođeni". "S druge strane, to za budžet predstavlja veliki trošak, jer se svako radno mesto subvencioniše sa po nekoliko hiljada evra. Zato bi osnovna strategija zapošljavanja trebalo da bude stvaranje što povoljnijeg investicionog ambijenta i strogo pridržavanje međunarodnih standarda privređivanja i pravila tržišne utakmice", kaže on. Na pitanje da li je pristalica teze da je neophodno podsticati tražnju kako bi privreda oživela, Bajec objašnjava da "svako preterivanje u potrošnji koja nema realnu podlogu u proizvodnji i izvozu se brzo, kao bumerang, vraća u vidu dodatnog poreskog opterećenja koje moramo svi da platimo". "MMF povodom takvih dilema ima jasan i jednostavan recept: manje trošiti i više štedeti. Za mene kao ekonomistu to je lako da prihvatim, ali u realnom životu ekonomska načela često se prepliću sa socijalnim i političkim aspektima čiji argumenti, naročito u vreme krize, nadvladaju nad ekonomskim rezonovanjem", navodi on.

Ostale vestiArhiva