Sagovornici „Blica“ iz Prištine jedini tvrde da je ostavka kosovskog predsednika, obrazložena odlukom Ustavnog suda, proizvod osamostaljivanja i institucionalnog jačanja Kosova. Diplomatski krugovi u Prištini i Briselu pak otvoreno, mada nezvanično, pričaju o ostavci podnetoj na zahtev Amerike. Ekspert za međunarodnu politiku Predrag Simić kaže za „Blic“ da je ostavka rezultat želje da se uspori proces koji je suviše „brzo počeo da se odvija nakon odluke Međunarodnog suda pravde i usvajanja rezolucije o Kosovu u UN“.

- Ima mnogo nezadovoljnih nakon svih tih događaja, a i SAD traže udeo u dijalogu koji će voditi EU. Ostavka Sejdijua je taktičko usporavanje, kupovina vremena dok se ne reši ko će stajati između Tadića i Tačija u trenutku kad postignu dogovor. Onaj ko bude stajao pokazaće da je glavni i da određuje kako će se stvari odvijati - kaže Simić za „Blic“.

O tome su juče sigurno razgovarale šefice američke i evropske diplomatije Hilari Klinton i Ketrin Ešton, ali ishod razgovora nije bio poznat do zaključenja izdanja.
Martin Slecinger, ekspert za Balkan sa američkog „Kato instituta“, takođe smatra da je ostavka vezana za predstojeće pregovore Beograda i Prištine u kojima „SAD neće stajati po strani, mada će biti sekundarni igrač s obzirom na to da je EU pripala glavna uloga“.

- Vašington će zadržati važan uticaj i ohrabrivaće Beograd da prihvati nezavisnost Kosova. Vašingtonu je jasno da Beograd neće prihvatiti dogovor ukoliko ne dobije neko rešenje za Srbe na severu Kosova i ubrzanje EU integracija. SAD su spremne da prihvate čak i promenu granica ukoliko se, pod pritiskom Brisela na vlasti u Prištini, o tome dogovore Srbija i Kosovo. SAD su trenutno protiv promene granica, ali ako EU uspe da na to nagovori Prištinu, SAD će to podržati - kaže Slecinger za „Blic“.

Ugledni kosovski analitičar Leon Melazogu kaže da će najverovatnije ostavka Sejdijua dovesti do vanrednih izbora i da to odlaže pregovore sa Beogradom možda čak i do proleća.

- U pregovore je mnogo lakše ući kad se izbori završe jer oni nisu laki, a partijama koje se bore za vlast neki dogovori mogu da oduzmu birače. Pregovori bi bili lakši ako se u njih uđe posle izbora. Nikome nije u interesu da ih odloži, ali ima interesa da se u njih uđe bez izbora na vratu - kaže Melazogu za „Blic“.

Zemlje Kvinte, na čelu sa SAD, nagovarajući Sejdijua na ostavku svakako su imale u vidu da će nakon izbora politička situaciju na Kosovu biti stabilnija nego što je sada. S obzirom na to da se ocenjuje da stranka Sejdijua, manjinskog partnera u Vladi, slabi, kao i da je važan politički igrač Ramuš Haradinaj trenutno u haškom pritvoru, očekuje se da neprikosnovenu vlast na Kosovu osvoji Hašim Tači.

- Ako se raspišu vanredni izbori, na njima će najverovatnije pobediti Tači, a to će značiti da će sve odluke međunarodne zajednice biti sprovedene kao da ih je lično Tači doneo - kaže za „Blic“ prištinski analitičar Behljuj Bećaj.

Montgomeri: Pregovore će voditi EU

Hilari Klinton u ovaj region dolazi da ohrabri političke lidere u Prištini i Beogradu da započnu proces normalizacije odnosa na koji su se obavezali i da ih, na neki način, nagradi što su to učinili. U naredna dva meseca može se očekivati nezaustavljiva poplava pozitivnih izjava EU i SAD, čiji je cilj da ojačaju prednosti tesnih veza sa EU i kao posledica toga da ojačaju pozitivno gledanje na ovaj dijalog - kaže u razgovoru za “Blic” Vilijam Montgomeri, bivši ambasador SAD u Beogradu.

Kakvi su ciljevi SAD i EU u dolazećem dijalogu između Prištine i Beograda?
- Kada govorimo o Srbiji, i SAD i EU sada imaju identične ciljeve. Oni žele da ohrabre i podrže strane koje favoriziju na putu evropskih integracija. Oni, takođe, žele da vide da je proces normalizacije između same Srbije i Kosova na pravom putu. Ovo će ujedno biti i ključni cilj posete Klintonove i Prištini i Beogradu. S druge strane, u Bosni, koju će takođe posetiti, Klintonova će istaći potrebu reforme Ustava i uspostavljanje umerenosti (moderation) u izjavama političkih lidera sa obe strane.

Hoće li EU uspeti da istraje na stanovištu da će isključivo oni voditi dijalog, bez učešća SAD?
- SAD su ostvarile svoj glavni cilj na Kosovu: Oni veruju da kombinovani značaj priznanja nezavisnosti od strane 22 članice EU, većine regionalnih suseda i mnogih drugih, odluka Međunarodnog suda pravde i rezolucija u UN osiguravaju nezavisnost Kosova u sadašnjim granicama. Ovaj ishod je u očima SAD nepromenjiv. To znači da će SAD biti sklone da ove razgovore prepuste EU. S druge strane, očekuje da će Kosovski Albanci insistirati na participaciji predstavnika SAD, jer imaju istrajnu nesigurnost po pitanju EU.

Kakav će, po vašem mišljenju, biti rezultat dijaloga?
- Važno je istaći da je reč “dijalog” postala reč koja se najčešće zloupotrebljava i pogrešno tumači. Srpski politički lideri rezumevaju taj dolazeći dijalog sasvim drugačije od Kosovskih Albanaca. Takođe, Srbija taj dijalog razume daleko drugačije i nego što to čine SAD i EU. Obe ove sile očekuju veoma dugačak proces, koji će s vremenom rezultirati normalnijim odnosima između dve strane. Status nije pitanje kojim će se baviti.

Ostale vestiArhiva