Uredba koju je Vlada pre dva dana usvojila, a kojom se proizvođačima nalaže da od ukupne količine otkupljenog svežeg mleka najmanje 20 odsto moraju da prerade u kratkotrajno pasterizovano mleko nije mnogo pogodila Imlek. U ovoj komapniji za Danas kažu da se onog što piše u Uredbi već pridržavaju. „Mi ionako poslujemo u skladu sa onim što se nalaže u ovoj uredbi, jer 40 odsto proizvodnje odlazi na pasterizovano i sterilizovano mleko“, kažu u Imleku. Takvo rešenje je samo kratkoročno, smatraju u najvećoj mlekarskoj industriji u Srbiji, dok bi dugoročno rešenje bilo dozvoliti uvoz sirovog mleka. To što su u ovoj kompaniji prošlog meseca najavili da će u oktobru doći do stabilizacije na tržištu i da bi se tada moglo očekivati da mleka na rafovima u svim prodavnicama u zemlji bude dovoljno za sve, kažu u Imleku, bila je „najoptimističnija prognoza“. „Mi i dalje činimo sve i nadamo se da će u oktobru mleka biti na tržištu u normalnim količinama,“ poručuju iz ove kompanije, podsećajući da su oni „kada je sve počelo“ najveći deo svog izvoza preusmerili na domaće tržište.
Milan Prostran, saradnik Privredne komore Srbije, smatra da u skladu sa Ustavom država ima pravo da preduzme ovakvu meru kada smatra da su poremećeni bitni ekonomski odnosi i podseća da je sličan potez učinjen pre dve godine kada je vlada zabranila izvoz šećera, ulja i pšenice, da bi kasnije ublažila te restrikcije. Ali ni država ne želi često da poseže za ovakvim instrumentima. Administrativno postavljanje limita se primenjivalo u vreme kada je u Srbiji bio potpuno drugačiji sistem i kada je postojao zakon o cenama, a sadašnjem vremenu su prikladnije neke druge mere. Država tako može da kao drugu interventnu meru smanji ili ukine uvozne carine na dugotrajno i mleko u prahu koje sada iznose 30 odsto, što bi pomoglo. Da je vlada u robnim rezervama imala 5.000 tona mleka u prahu, sigurno bi lakše rešila problem sa nestašicom mleka - kaže Prostran.
Ipak, ovaj stručnjak naglašava da su sve to samo interventni potezi, a da dugoročno rešenje leži u rastu stočnog fonda, odnosno u povećanju premija za mleko, koje bi trebalo da dobiju ne samo sitni paori, već i veliki proizvođači mleka. Da je premija bila pet dinara, mleka bi sigurno bilo sasvim dovoljno. U tom slučaju sirovo mleko neće odlaziti u sive kanale kao sada i prerađivati se u sireve i kajmake i prodavati alternativnim putevima, kao što je sada bio slučaj - kaže Prostran, primećujući da je „sigurno da u maju nismo imali ništa više krava nego danas kada nema mleka“. Prostan ipak veruje da će ovaj vladin potez imati efekta, jer se „nikome ne plaćaju visoke kazne, koje su predviđene za nepoštovanje odluke“.
Asocijacija proizvođača mleka juče je saopštila da Vladinu uredbu smatra političkom odlukom i direktnim uticajem države na privatne proizvođače. Kako je rekao predsednik Asocijacije Uroš Šećerov, uredbom je privatnim proizvođačima limitirana proizvodnja, što će „verovatno dovesti do nekog poboljšanja na tržištu, ali nije trajno rešenje“. On smatra da je jedno od rešenja za tešku siutaciju u mlekarskoj industriji zapravo podrška proizvođačima „da stanu na noge“. Šećerov je ocenio da proizvođači sada nemaju dovoljno novca kako bi oformili pravu proizvodnju i podsetio da je danas cena za proizvodnju jednog litra mleka 38,90 dinara, a proizvođači dobijaju za ekstra kvalitet mleka 28,40 dinara, kolika je otkupna cena. Povodom visine kazni predviđenih za proizvođače koji se ne pridržavaju propisanih pravila u Uredbi, Šećerov je ocenio da su one „previše niske jer se zna da će biti kršenja propisa“. Prema uredbi, privredni subjekti koji se bave preradom mleka i izradom proizvoda od mleka moraju od ukupnih otkupljenih količina mleka od proizvođača najmanje 40 odsto da prerade u kratkotrajno i dugotrajno mleko. Polovina od toga mora biti kratkotrajno pasterizovano mleko. U obaveznu količinu, međutim, ne ulazi proizvodnja obranog mleka. Za one koji se ovoga ne budu pridržavali slede i kazne, od 100.000 dinara do dva miliona za privredna lica i od 20.000 do 500.000 dinara za preduzetnike, s tim što bi svaki od njih mogao da se suoči i sa merom zabrane obavljanja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine. Uredba stupa na snagu od objavljivanja u Službenom gasniku i važiće do 31. decembra ove godine.

Ostale vestiArhiva