On je naglasio da je kriza pokazala neodrživost dosadašnjeg modela visokog rasta koji se u Srbiji bazirao na pregrejanoj domaćoj tražnji i visokom uvozu. Zbog toga će model rasta planiran za narednu godinu biti zasnovan na većoj proizvodnji razmenjivih dobara i izvozu, najavio je Cvetković. Vlada prilikom planiranja budžeta za narednu godinu neće biti restriktivnija u odnosu na dogovor postignut sa Međunarodnim monetarnim fondom jer će i u takvim uslovima moći da realizuje smanjenje budžetskog deficita sa 4,8 na oko četiri odsto BDP. Ako bismo želeli više, morali bismo da smanjimo izdatke na drugoj strani, pre svega da zadržimo plate i penzije zamrznutim, a to nije ni politički, ni ekonomski niti ljudski opravdano - naglasio je premijer. Cvetković je istakao da poslednjih meseci raste domaća tražnja i da to vrši pritisak na cene, posebno hrane, što je i svetski trend, a negativna strana je što to prouzrokuje povećanje inflacije, koja mora biti zadržana u planiranim okvirima, jer u suprotnom, monetarna politika mora da bude restriktivna, a to negativno deluje na privredni rast. Guverner NBS Dejan Šoškić ocenio je će inflacija u ovoj godini ostati u granicama ciljane vrednosti od šest odsto, s tolerancijom od plus-minus dva odsto, ali je dodao da „neće biti kraj sveta“ ukoliko tu vrednost premaši. U prvih šest meseci imali smo manju inflaciju, ali je sredinom godine došlo do „šoka“ najpre zbog povećanja baznih cena, a potom i zbog rasta cena poljoprivrednih proizvoda i hrane, koje i dalje imaju tendenciju rasta, na šta nismo računali. Na dalji rast inflacije mogu da utiču i poskupljenja energenata, ali se nadamo da će država da uradi svoj deo posla u politici cena - rekao je Šoškić i objasnio da će u plate i penzije početkom 2011. biti usklađene upravo za inflaciju u mesecima u kojima je došlo do snažnog skoka cena. On je najavio da će politka NBS u narednoj godini ići u pravcu „dinarizacije“ Srbije. „Odluka Vlade da se zaduži sa 250 miliona evra zbog toga nije optimalna. U nastojanju da obezbede što povoljniji kredit prihvatili su deo rizika koji nosi devizna klauzula, i ja to mogu da razumem, ali ne opravdavam“ naglasio je Šoškić i dodao da fluktuacije dinara poslednjih dana nisu ni male ni velike. Ministar energetike Petar Škundrić izjavio je da je najveći problem u energetskom sektoru predstavlja niska cena struje i ocenio da ima prostora za njeno povećanje, ali da to ne bi trebalo da bude učinjeno radikalno u naredne dve do tri godine zbog platežne moći građana i konkuretnosti privrede. „Vodimo računa o platežnoj moći građana, socijalno odgovornoj politici i o interesu zemlje da privuče strane investicije. Ipak, kada bi se cena struje dovela barem na nivo približan, na primer Bugarskoj, to bi uvećalo kapital EPS-a za oko četiri milijarde evra i ompogućilo da se sve investicije realizuju sopstvenim sredstvima, bez zaduživanja“ objasnio je Škundrić. U naredne četiri godine očekujemo investicije vredne oko dve milijarde evra - 1,6 milijardi biće vrednost radova na Južnom toku, dok će 560 miliona evra partneri uložiti u gasne interkonekcije i razvoj mreže. Kada je reč o EPS-u, mislim da bi to nacionalno blago trebalo da ostane u većinskom vlasništvu države - rekao je Škundrić. Stalni predstavnik MMF u Srbiji Bogdan Lisovolik, ocenio je da će najavljene izmene Zakona o budžetskom sistemu za Vladu biti dobar fiskalni okvir i oruđe koje će pomoći da se privreda razvije i bez programa MMF-a. On je rekao i da ne očekuje da će aranžman sa MMF-om, koji ističe u aprilu naredne godine, biti produžen, ali je dodao i da to neće biti potrebno ukoliko Srbija primeni pravila fiskalne odgovornosti. Sledeća revizija biće obavljena u drugoj polovini oktobra.

Ostale vestiArhiva