Pisma koja je pokojni srpski premijer Zoran Đinđić uputio liderima SAD, Rusije, Velike Britanije i Nemačke, a koja su se odnosila na probleme na Kosovu i Metohiji bila su iznenađenje. Niko ih nije očekivao, naročito ne oni koji su ih dobili, a posebno nisu očekivali ono što su pisma saopštavala“, piše u slovenačkim „Finacama“ Borut Šuklje, nekadašnji ambasador Slovenije u Beogradu. Sa ovim pismima koja je Đinđić uputio u februaru 2003. godine bile su upoznate i ostale članice Kontakt grupe Italija i Francuska.

A šta je Đinđić tom prilikom poručio svetskim silama?

- On je u tim pismima naveo da se u pokrajini sprovodi teror nad Srbima i ukazao da priča o standardima ne vodi ničemu, nego da se iza toga odvija proces osamostaljenja Kosmeta, jer su Albanci dobijali institucije izvan Rezolucije 1244 - kaže za „Blic“ Zoran Živković, bivši premijer i blizak Đinđićev saradnik.

Borut Šuklje u članku ističe da tada Đinđićeva pisma nisu prihvaćena sa oduševljenjem jer je tada opšta teza međunarodne politike bila da najpre treba početi razgovor o standardima, a tek onda o političkoj maksimi koja je preovladavala u Srbiji da situacija nije primerena za početak pregovora.

Živković naglašava da se Đinđić nije odrekao politike sprovođenja standarda, ali je želeo da upozori da se oni ne sprovode, već da Kosmet klizi u nezavisnost.

Živković dodaje da je pokojni premijer želeo da Kosmet stavi na dnevni red velikih sila, jer, kako kaže, Kosovo ne predstavlja prioritet u svetu, ukoliko nema pucnjave i krvi.

Šuklje piše da je Đinđić smatrao da dobitnike pisama treba ubediti da kosovsko pitanje treba rešiti što pre, jer bez rešenja tog pitanja neće moći biti definisana državna teritorija, neće biti moguće doneti Ustav, niti se osloboditi hipoteke srpske prošlosti. Šuklje naglašava i da je Đinđić tada smatrao da je za Srbiju čekanje najlošija mogućnost jer će se situacija za nekoliko godina popraviti i to će se razumeti kao dokaz da institucije nezavisne države Kosovo funkcionišu, a ako se situacija ipak ne popravi, iseljavanje Srba će biti nastavljeno.

„U oba slučaja, mogućnosti za nezavisnost Kosova rastu, zato mi moramo imati inicijativu“, citira Šuklje pokojnog premijera Srbije.

Odgovor na Đinđićeva pisma nikada nije stigao, a Živković kaže da za to postoji diplomatsko tumačenje.

- Navodno, na pisma nije odgovoreno zato što su poslata nediplomatskim putem, to jest nisu uručena preko ambasada tih zemalja u Beogradu, nego su poslana direktno u kabinete Vladimira Putina, Džordža Buša, Tonija Blera i Gerharda Šredera - objašnjava Živković.

On, međutim, tvrdi da to što odgovora nije bilo znači da za velika sile u tom trenutku Kosovo nije bilo prioritet.

Ostale vestiArhiva