On dodaje da je cilj da se postigne da vozovi tu relaciju od 450 kilometara prelaze za sedam sati. Mrkonjić je predstavljajući Studiju izvodljivosti za rekonstrukciju pruge kazao da bi u tom slučaju prosečna brzina vozova bila 85 kilometara na sat, da bi se godišnje prevozilo 5,2 miliona tona robe, umesto sadašnjih oko milion tona, i da bi se dnevno tom prugom prevozilo 8.000 ljudi. Studija izvodljivosti koju je uradio italijanski Italfer predviđa da do 2020. godine prosečna brzina vozova bude 160 kilometara, ali je Mrkonjić danas rekao da je sasvim dovoljno 85 kilometara, ali da se ubrza rekonstrucija i da se završi do 2014. godine. Pomoćnica ministra saobraćaja Crne Gore Vida Stevanović je kazala da je za Crnu Goru ta varijanta prihvatljiva i dodala da Crna Gora najviše može obezbediti 138 miliona evra za obnovu pruge, koliko i predviđa studija. Na osnovu Studije, za rekonstrukciju pruge potrebno je 336 miliona evra, od čega Srbija treba da obezbedi 198 miliona evra. Mrkonjić je kazao da se novac može obezbediti od italijanskih i srpskih firmi koje imaju interes za saradnju, i od međunarodnih institucija, dok je pomoćnica crnogorskog ministra Vida Stevanović kazala da treba razmisliti i o obezbedjivanju bespovratnih sredstava iz pretpristupnih fondova EU. Predstavnici Italfera su kazali da je moguće skratiti rokove ako se obezbedi novac, iako je pruga teška jer sadrži 25 odsto tunela i oko 250 kilometara su vijadukti. Predstavnik te kompanije Loren Franciozi je precizirao da su prioritetne intervencije na pruzi, koja prema njegovom mišljenju predstavlja 'infrastrukturno remek - delo', stabilizacija mostova, izgradnja železničkih stanica, dok su tehnološke intervencije odložene. On je rekao da je pruga Beograd - Bar važna za Italiju, jer povezuje jugoistočnu Italiju sa "srcem Balkana, preko Luke Bar". Franciozi je napomenuo da se predviđeni rok za sanaciju pruge - do 2020, "može očigledno smanjiti, naravno, pod uslovom da se obezbedi dovoljno novca". "Pri brzinama od 85 kilometara na čas, na primer, ukoliko bi Fijat koristio železnicu za prevoz robe u okviru investicija koje ima u Kragujevcu, povećanje prevoza bi prema ovom scenariju bilo na 100 miliona tona godišnje", naveo je Franciozi. Kako je najavljeno, Studija će italijanskim partnerima biti predstavljena novembra u Rimu. Studijom je predviđeno da se prvo saniraju najkritični delovi na pruzi, a rekonstrukcijom nije predviđena promena trase pruge. Izradu studije finansirala je Vlada Italije sa milion evra.

Ostale vestiArhiva