Havana - Kubanski lider Fidel Kastro predao je privremeno, usled bolesti vlast u ruke svoga brata Raula (75), pošto se Kuba nalazi "pod pretnjom američkih vlasti. U saopštenju koje je napisao lično Kastro, a koje je na televiziji pročitao Kastrov sekretar Karlos Valensijaga kaže se da je kubanski lider operisan zbog unutrašnjeg krvarenja. Ovo je prvi put da je Kastro ustupio obavljanje svojih dužnosti nekom drugom od kada je došao na vlast 1959.
Kastro, koji 13. avgusta puni 80 godina imenovao je Raula Kastra, ministra odbrane, na mesto generalnog sekretara Komunističke partije, zapovednika oružanih snaga i predsednika državnog izvršnog saveta. Kastro je dodao da će zbog operacije morati da se odmara nekoliko nedelja.
Po objavljivanju vesti o lošem zdravstvenom stanju kubanskog lidera, veliki broj ljudi okupio se na ulicama Majamija, kada su uz igru, zveckanje o šerpe i lonce uzvikivlai "Kuba, Kuba, Kuba!". "Ne postoji ništa drugo sem ove situacija koja ljudima na Kubi daje neku nadu", izjavio je Armando Telez (33).
S druge strane, Migel Savedra, lider Konzervativne partije kubanske grupe u egzilu izjavio je da je Kastro možda već mrtav. Bela kuća je saopštila da prati situaciju i da nema nameru da spekuliše povodom zdravstvenog stanja Kastra. Ni deset američkih predsednika i 13 administracija, uključujući i reizbore, nisu Fidelu Kastru nimalo naškodili: ušančen na svom ostrvu-bunkeru, stotinak kilometara od američke obale, Fidel Kastro ismeva, prkosi i vređa Vašington sa istim žarom kao što je to činio kada je kao 33-godišnjak, u januaru 1959. godine, trijumfalno ušao u Havanu. Raspad Sovjetskog Saveza nije mu, takođe, naneo štetu: 15 godina kasnije, opovrgavajući sve prognoze, Fidel Kastro je preživeo nestanak komunizma, ne odustavši od svog kreda, ali po cenu velikih patnji stanovništva i žestokih pritisaka protivnika.
Fidel Kastro, sin španskih emigranata, koga su vaspitavali jezuiti, uspeo je uz velike napore da od najvećeg ostrva u Karibima, sa šest miliona stanovnika koliko je imalo 1959. stvori revolucionarnu Meku, kojoj je laskala inteligencija svetske levice, i stavi je u središte hladnog rata. Najmanje dve generacije u 20. veku pamte nedelju od 22. do 28. oktobra 1962. kada se oblak nuklearnog rata nadvio nad Kubom. Na nezadovoljstvo Kastra, koji je bio besan jer ga nisu konsultovali, kriza sa sovjetskim raketama uperenim sa ostrva prema SAD izbegnuta je u poslednjem trenutku zahvaljujući prisebnosti Džona Ficdžeralda Kenedija i Nikite Hruščova.
Pod američkim embargom koji je uveden 1962. kubanska ekonomija se guši pod birokratijom koja sve više cepidlači dok se bori sa nestašicama. U kubanskoj politici ostaje malo izuzetnih figura, s obzirom na uticaj dominantne Kastrove ličnosti.

Ostale vestiArhiva