Kruna Petković, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, kaže da Srbija u ovom trenutku neće povlačiti jednostrane i ishitrene poteze što ni do sada nije činila.

- Očekuje nas dijalog sa Prištinom. Sada mogu reći jedino da će biti preduzete adekvatne mere po svim pitanjima zaštite svih interesa Republike Srbije na prostoru AP Kosova i Metohije. Povodom prodaje imovine „Telekoma Srbija“ na Kosovu i Metohiji, o tome ko je pravi vlasnik tzv. Pošte i „Telekoma Kosova“ obavešteni su potencijalni učesnici tendera, ali i međunarodne institucije iz oblasti telekomunikacija, komisije pojedinih svetskih berzi i druga tela. Upozorenja su otišla iz „Telekom Srbija“ i Vlade - dodaje Petkovićeva.

U toku priprema za dijalog sa Prištinom, koji će malo odložiti ostavka Fatmira Sejdijua, u Vladi Srbije ni neslužbeno ne žele da govore o tome kako će država, javna i privatna preduzeća sudski zaštititi ugroženo vlasništvo na Kosovu. Pa, ni Petkovićeva. U „Telekomu Srbija“ ista priča, neće da otkriju ni procenu vrednosti svoje imovine na Kosovu, a kamoli da zucnu o tužbi koja je u pripremi. Zašto ćute?

- Pitanje prodaje imovine „Telekoma Srbija“ na Kosovu i Metohiji, a to važi za imovinu svih ostalih preduzeća u vlasništvu Srbije, najmanje je tehničke prirode. To je suštinsko pitanje svojinskih prava kao dela korpusa univerzalnih prava, a ona u razvijenim demokratskim društvima uživaju status neprikosnovenosti. Reč je ne samo o državnoj nego i o imovini privrednih subjekata, privatnoj svojini građana, kao i imetku Srpske pravoslavne crkve - raščlanjava naša sagovornica.

Petkovićeva ukazuje na to da su pravno neodrživi ne samo prodaja imovine „Telekoma Srbija“ nego i cela privatizacija na Kosovu. Zato što se u promenu svojinskog oblika krenulo bez „tačne vlasničke strukture imovine koja se privatizuje“, s obzirom na to da pre starta celog procesa „nisu uzeti u obzir pravni, finansijski, ljudski i ekonomski aspekti“.

- Međunarodni pravni osnov nije imala ni privatizacija koju je sprovela Kosovska poverenička agencija pod okriljem Unmika, a još manje tzv. Kosovska agencija za privatizaciju formirana od strane jednostrano proglašenih institucija. To je flagrantno kršenje svojinskih prava. Na isti način se, dakle, od 1999. godine Srbima i nealbancima otima punopravno vlasništvo, pa je nesumnjivo da je i u najboljem interesu i Albanaca da to pravno nasilje bude iskorenjeno - kaže Petkovićeva.

Inače, u slučaju prodaje imovine „Telekoma Srbija“ valja imati u vidu da je Međunarodna unija za telekomunikacije (ITU) još 2005. godine, na sastanku Studijske grupe 2, napismeno, uz niz pravnih argumenata, odbila zahtev Unmika da Kosovu dodeli međunarodni pozivni broj.

- Taj zahtev je odbijen po više osnova. Recimo, zato što član 16 ugovora između UN i Međunarodne unije za telekomunikacije iz 1947. „nije primenjiv na teritorije pod administrativnom kontrolom UN“. Ili, zato što „davanje međunarodnog pozivnog koda nije samo tehničko, već takođe u ovom konkretnom slučaju primarno, veoma osetljivo političko pitanje koje uključuje bezbednosni aspekt, jer bi moglo de facto da prejudicira budući status Kosova i Metohije, pa je ovaj zahtev suprotan Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, koja potvrđuje da je Kosovo i Metohija integralni deo Srbije i Crne Gore - citira Petkovićeva.

U hrpi pravnih dokaza u korist zaštite imovine „Telekoma Srbija“ mogao bi biti izdvojen jedan. „Telekom Srbija“ je međunarodno priznati telekomunikacioni operator, a ITU je pre pet godina napisala „da se telekomunikacije na Kosovu i Metohiji odvijaju na neregularan način, korišćenjem međunarodnog broja za Monako u mreži ‘Valja 900’“.

- „Telekom Srbija“ je, kao operater sa dozvolom za rad na teritoriji cele Srbije, pretrpeo velike gubitke zbog isključenja baznih stanica i druge telekomunikacione opreme, zbog oduzimanja imovine, izgubljene dobiti, oduzetih prava - zaključuje Kruna Petković.

Ostale vestiArhiva