Premijer Mirko Cvetković otvorio je, u Beogradu, dvodnevnu konferenciju "Juromani", na kojoj učestvuje više od 300 bankara, privrednika i zvaničnika iz dvadesetak država.
vetković je rekao da će Vlada Srbije, u okviru rebalansa budžeta, raspodeliti više od 16 milijardi dinara, a da je način raspodele već jednim delom dogovoren sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Podsetio je da će u rebalansu rashodi biti 16 milijardi veći od predviđenih 106 milijardi dinara i izrazio očekivanje da će se ti rashodi možda delimično pokriti uštedama na drugim pozicijama budžeta.
U tom smislu, rekao je Cvetković, za siromašne će biti utrošeno između šest i sedam milijardi dinara, a među većim stavkama u rebalansu biće izdaci za policiju i subvencije privredi, a najverovatnije i za mleko.
Cvetković je tokom pauze na konferenciji "Juromani" rekao novinarima da će, u narednih nekoliko dana, biti postignut dogovor sa MMF-om i da bi za nekoliko nedelja rebalans mogao biti usvojen.
Predsednik Vlade kaže da im je MMF već rekao da deo novca mogu da upotrebe u skladu sa svojom ekonomskom politkom.

Rast BDP-a oko tri odsto 2011.
Ukoliko ovogodišnji rast BDP-a bude veći od 1,5 odsto, za 2011. godinu prognozira se rast oko tri odsto, rekao je Cvetković novinarima.
Imajući u vidu da je pad privrednog rasta u 2009. bio između 2,7 i 2,8 odsto, premijer je naveo da, rastom bruto domaćeg proizvoda od 1,5 odsto, u ovoj godini, Srbija još ne bi došla do nivoa rasta koji je imala pre krize.
Premijer je istakao da naša zemlja može da se poredi ne sa zemljama koje imaju veći BDP, već sa državama poput Bugarske i Makedonije, čije su privrede na sličnom nivou razvijenosti.
Govoreći na konferenciji, Cvetković je istakao da se radi na razvoju novog modela rasta za postkrizni period koji će biti zasnovan na drugačijem pristupu nego pre krize.
Taj model biće zasnovan na razvoju industrije koja će biti više izvozno orijentisana, odnosno, više će proizvoditi razmenljiva dobra, rekao je premijer.
Prema rečima Cvetkovića, ključna karakteristika novog modela jeste da će rast biti zasnovan na investicijama koje bi trebalo da rastu nešto ispod 10 odsto na godišnjem nivou.
Ukazao je na to da domaća štednja nije dovoljna da podrži taj rast, zbog čega će Srbija morati da radi na unapređenju poslovnog okruženja, da bi privukla strane investitore.
Cvetković je izjavio da bi Srbija mogla da postane članica Evropske unije između 2014. i 2016. godine, ali da ne želi da izlazi sa tačnim datumom članstva.

Poseban budžetski fond za "Telekom"
Potpredsednik Vlade Mlađan Dinkić rekao je da kompanija "Telekom Srbija" ima dobre poslovne pokazatelje i da prilikom prodaje većinskog paketa ne bi trebalo da se ide ispod cene od 1,4 milijardi evra. On očekuje da do proleća naredne godine bude završena ta transakcija.
Ministar ekonomije je naveo da će premijeru Cvetkoviću predložiti poseban budžetski fond gde će se sliti novac od prodaje "Telekoma" i gde će se jasno videti u kom iznosu i za koje namene se novac troši.
Pravo na besplatne akcije "Telekoma" steklo je 4.820.414 građana i 35.752 sadašnjih i nekada zaposlenih u tom preduzeću.
Naveo je da će novac sigurno neće biti potrošen do kraja mandata ove Vlade i dodao da će neke naredne vlade nastaviti da taj novac transparentno troše u kapitalne projekte železnice i infrastrukturu.
Kada je reč o ceni, Dinkić je podsetio, da je privatizacioni savetnik "Siti grupa" predložio da se ide na prodaju većinskog paketa jer će se na taj način pojaviti veća konkurencija prilikom kupovine i najavio da će, u slučaju da se pojavi više zainteresovanih, biti organizovana javna aukcija kao u slučaju prodaje "Mobtela", gde "veruje da može da se ostvari još veća cena".
Na pitanje novinara, ko je dao bankarske garancije za kupovinu "Telekoma Republike Srpske", Dinkić je rekao da je reč o komercijalnom kreditu za koji nisu date državne garancije i da će, ko god bio kupac, preuzeti sve obaveze pa i plaćanje rata za tu transakciju.

Ostale vestiArhiva