Zvanični razgovori Misije MMF-a sa predstavnicima Vlade Srbije i Narodne banke Srbije će početi u ponedeljak. Glavne teme razgovora ovog puta biće rebalans budžeta za ovu, i predlog budžeta za narednu godinu. Šesti put od maja 2009. kada je postignut sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, u Srbiju dolazi delegacija te finansijske institucije kako bi izvršila reviziju aranžmana vrednog tri milijarde evra. Sastanci u poslednjem tromesečju godine znače samo jedno – definisanje budžeta za narednu godinu. Ovog puta će na dnevnom redu biti i rebalans budžeta iz ove godine. Iz Vlade je najavljeno da će rashodi, u odnosu na prvobitno predviđene, biti uvećani za oko 17 milijardi dinara, tako da će deficit umesto 106 iznositi oko 120 milijardi. Saradnik ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da će glavni zadatak srpskih pregovarača biti da objasne zašto dolazi do povećanja rashoda. “Očigledno da je karta Ministarstva finansija koju su ovog puta povukli – veća inflacija. Veća inflacija podigla je, ili će svakako do kraja godine podići projekciju bruto domaćeg proizvoda”, kaže Nikolić. “Ta veća osnovica je na onih ranije dogovorenih 4,75 posto deficita u apsolutnom iznosu, gledano u milijardama dinara mnogo veći iznos nego što je to bilo planirano u trenutku odobravanja takvog deficita”, objasnio je on. Kako je najavljeno iz Ministarstva finansija, rebalansom budžeta biće obezbeđen dodatak na platu policiji, jedan deo novca biće izdvojen za podsticaje u okviru Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, dok će sva ostala sredstva biti predviđena za socijalnu zaštitu. Iz MMF-a je nedavno Srbiji poručeno da apetiti za većom potrošnjom ne mogu biti visoki. Sem što će se u naredne tri nedelje “lomiti koplja” oko rebalansa budžeta, dve delegacije najviše vremena bi trebalo da potroše na razgovore o budžetu za 2011. Urednik “Ekonomist magazina” Milan Ćulibrk kaže da MMF Srbiji neće kao olakšavajuću okolnost uzeti nedavno usvajanje Zakona o fiskalnoj odgovornosti. “Pozicija bi na neki način bila lagodnija ukoliko bi bio produžen aranžman sa MMF-om i da ima nekog eksternog kontrolora koji bi se starao o tome da budžetski deficit u narednoj godini ne pređe 4 odsto BDP-a. Ovako će sve spasti samo na Fiskalni savet, čija mišljenja nisu obavezujuća”, kaže Ćulibrk. “Članovi tog Saveta koji bi trebalo da budu izabrani do kraja decembra moći će samo da javno iznose činjenice da država ne poštuje ono što je u skladu sa dobrim fiskalnom pravilima”, ukazao je on. Šesta revizija koja predstoji je i pretposlednja zvanična poseta delegacije MMF-a u okviru trenutnog aranžmana, jer se on završava u aprilu sledeće godine. Novog aranžmana neće biti, a Ivan Nikolić i Milan Ćulibrk slažu se da bi novi dogovor sa MMF-om bio poželjan s obzirom na to da je 2011. predizborna godina. “Iskustva od 2000. godine naovamo pokazuju da se Ministarstvo finansija, odnosno država, odgovornije ponašala u smislu kontrolisanog trošenja novca upravo u periodima kada smo imali aranžman”, navodi Nikolić. “Sledeća godina je predizborna, ukoliko bi postojao aranžman sa MMF-om, postojala bi neka jaka institucija koja bi mogla na neki način da kontroliše trošenje državnog novca. Ovako, bez tog ‘finansijskog policajca’ spolja, mnogo će se lakše trošiti pare i za neke stvari za koje to ne bi bilo ekonomski opravdano”, smatra Milan Ćulibrk. Kreditni aranžman Srbije i MMF-a, ugovoren maja 2009. vredan je oko tri milijarde evra. Do sada je Srbija povukla 1,46 milijardi evra tog kredita uglavnom kako bi ojačala svoje devizne rezerve.

Ostale vestiArhiva