Za deceniju tranzicije spali smo na krdo, kažu stručnjaci, ne veće od onog koje je siromašna Srbija imala uoči I svetskog rata.

Od izbijanja krize srpski farmeri su zaklali između 80.000 i 100.000 grla, što je čak 13 odsto stada iz 2008. Toma Vićentijević iz Vodica kod Smederevske Palanke, čije su krave osvajale brojne medalje na izložbama, pre pet godina je imao 4.000, a danas samo 2.500 krava. Petar Vujackov iz Novog Bečeja do prošle godine dnevno je predavao 250 litara mleka i gajio 20 krava, a sada ima samo šest muzara. Krave su masovno klane zbog niske otkupne cene i ukidanja subvencije koje je pre četiri godine dobijalo je 64.000, a ove godine tek 12.000 proizvođača.

“Sigurno je da u maju nismo imali više krava nego danas, kada nema mleka. I tada su otkupne cene bile niske, ali su seljaci mogli da računaju da će razliku u ceni pokriti premijama po litru koje plaća država. Međutim, kada su premije sa 4,5 pale na 1,5 dinara po litru, a cene energenata i stočne hrane porasle, seljaci su izgubili interes da mleko predaju mlekarama, zbog čega je ono počelo da završava u sivim tokovima, odnosno siru i kajmaku koji ide na pijace. A da je premija bila pet dinara, mleka bi bilo dovoljno”, uveren je sekretar Odbora za agrar Privredne komore Srbije Milan Prostran.

Potpredsednik Privredne komore Srbije Stojan Jevtić veruje da bi problem nestašice mleka bio rešen u roku od mesec dana da je Ministarstvo poljoprivrede svim proizvođačima sirovog mleka iz budžetske rezerve obezbedilo nivo premije do četiri dinara. Jevtić kaže da su i Vlada i mlekari skoro istovremeno napravili greške. Prvo su mlekare prestale da kupuju mleko od proizvođača koji imaju manje od pet krava, a neke su odlučile da ne kupuju ni mleko od onih čija je destinacija dalja od 50 kilometara od područnih mlekara. Potom je i resorno ministarstvo prestalo da premira proizvodnju na farmama koje imaju manje od pet krava, pa su seljaci počeli da prodaju krave i junice.

Kada je reč o najavljenom uvozu mleka, Milan Prostran smatra da bi to samo pogoršao situaciju. „Umesto uvoza, država treba da ispoštuje dogovor koji je letos postignut između premijera i ministra poljoprivrede, po kome će sredstva od rebalansa budžeta biti usmerena u mlekarsku proizvodnju u vidu povećanja subvencija i premija, koja će biti isplaćivana svim primarnim proizvođačima mleka“, kaže Prostran.

Sudeći po izjavi ministra poljoprivrede Saše Dragina da je u pripremi rebalansa načelno dogovoreno da oko 1,27 milijardi dinara bude usmereno Ministarstvu poljoprivrede, može se očekivati da u narednih mesec-dva dođe do normalizovanja stanja na tržištu mleka. Koliko će takva situacija potrajati, međutim, veliko je pitanje. Jer ostaće problemi nastali osipanjem stočnog fonda, za šta ministar Dragin krivicu u potpunosti prevaljuje na „Salford“ koji, kako kaže, mleko u okolnim zemljama otkupljuje po višoj ceni nego u Srbiji.

“Domaća mlekarska industrija može da nastavi da se razvija jedino ukoliko se nešto promeni u politici Salforda. Država je jedini propust napravila kada je Salfordu omogućila da zauzme 60 posto prerađivačkih kapaciteta u preradi mleka”. Dragin je svoju već čuvenu izjavu “za tajkune nema subvencija” potkrepio je tvrdnjom da premije za mleko odgovaraju jedino “Imleku” koji na taj način profitira na račun države. “Seljaku kome Salford plaća 26 dinara po litru, svejedno je da li ona dodatna četiri dinara plaća ova kompanije ili država”, kaže Dragin.

Od godišnje proizvodnje mlekare u EU otkupe 93 odsto, a srpske jedva polovinu. Prinos po muznim grlu u Srbiji je 18 odsto niži od svetskog i 50 odsto niži od evropskog. Po hektaru obradive zemlje imamo samo 0,34 grla stoke, a u EU 2,2 grla. Stočarstvo u stvaranju BDP srpske poljoprivrede učestvuje sa 30,5 odsto, a u razvijenom svetu taj procenat je 60 odsto. Za ovakve podatke sigurno nije kriv samo famozni Salford, bez obzira na evidentno dominantan položaj na tržištu koji, uprkos nalazima Komisije za zaštitu konkurencije, Vrhovni sud negira.

Ostale vestiArhiva