Novi zakon o finansiranju stranaka, čije se usvajanje očekuje do kraja godine, mogao bi u budućnosti da utiče na smanjenje indeksa percepcije korupcije samo ako zaista bude primenjivan tako da obezbedi ozbiljnu kontrolu tokova stranačkog novca. A da bi se to dogodilo, saglasni su stručnjaci, mora da postoji volja države da Agenciji za borbu protiv korupcije i Državnoj revizorskoj instituciji obezbedi uslove i novac za istinsku proveru partijskih finansijskih izveštaja.

Kad je reč o sistemskoj korupciji u Srbiji, uticaj političkih partija ocenjuje se kao presudan, a netransparentan način njihovog finansiranja jedan je od glavnih razloga za takav utisak u javnosti. Novi zakon o finansiranju političkih aktivnosti, čiju radnu verziju je pripremila radna grupa Ministarstva pravde i Agencije za borbu protiv korupcije, trebalo bi, bar delimično, da popravi situaciju.

„Mislim da je deo problema i to što sada svi pričaju o korupciji u strankama, a za to nemamo nikakve dokaze. Primenom zakona koji omogućuje bolju kontrolu, ili ćemo dobiti dokaze da je to tako ili će indeks percepcije korupcije postepeno padati ukoliko se taj utisak ne potvrdi u praksi. Osim toga, čim neko bude kažnjen, svi drugi će mnogo više voditi računa”, kaže Đorđe Vuković, programski direktor Cesida i član radne grupe za izradu zakona. On dodaje da za stranke nije problem samo to što će neko od njihovih završiti u zatvoru ili što će platiti kaznu, već što kada jednom budu „uhvaćene” gube i glasove i samu sebe isključuju iz političkog života na neko vreme.

Po njemu, novi zakon otvara mogućnost da Agencija ozbiljno kontroliše partijske finansije, naravno ako se bude primenjivao. „Po sada važećem zakonu, Agencija nema ni nadležnosti ni finansijskih sredstava za ozbiljnu kontrolu, odnosno za proveru da li finansijski izveštaji koje stranke podnose odgovaraju realnosti – da li stvarno imaju toliko odbora, da li su stvarno održale toliko skupova, koliko su platile spotove”, objašnjava Vuković…

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija kaže, međutim, da novi zakon nudi neka bolja rešenja od postojećih, kao što je zabrana finansiranja preko trećeg lica, ali da je glavni problem što se ni postojeći zakon ne sprovodi.

„Za razliku od drugih koji su učestvovali u izradi novog zakona ne mislim da će, recimo, samo ukidanje ukupnog limita za privatne donacije uticati na to da stranke prijavljuju sve svoje donatore. Ono što će ih na to naterati jeste ozbiljna kontrola izveštaja koje predaju. „Ni do sada nisu zakonska rešenja bila prepreka za transparentno finansiranje stranaka, nego nedostatak volje, pre svega od strane RIK-a da se izveštaji stvarno provere”, kaže Nenadić. On dodaje da zakon, čije usvajanje inače traži i Evropska komisija, ne treba menjati zbog smanjenja indeksa percepcije korupcije, nego zato što smo videli da ne funkcioniše.

„Suština je u kontroli, pa ako bi se dogodilo da stranke zbog toga promene način finansiranja tako da ono postane javnije nego do sada i ljude iz privatnog biznisa oslobodilo pritiska da finansiraju partije, tek tada bi se to moglo odraziti i na indeks percepcije korupcije, posebno što se on formira delimično i na osnovu utisaka ljudi iz poslovnog sveta”, ističe Nenadić.

Prema rečima Čedomira Čupića, predsednika Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, političke stranke se percipiraju kao glavni razlog korupcije ne samo zbog načina finansiranja, već problem jednim delom proističe i iz izbornog sistema. „Od 2000. godine do danas nismo doneli dobar izborni zakon koji bi smanjio rizik korupcije kad su u pitanju izbori i parlamentarne stranke.

„To je i u svetu tako, postoji prostor za korupciju i ona se teško suzbija. Preko finansiranja partija određene interesne grupe ostvaruju svoj uticaj, traže za sebe određene beneficije, recimo insistiranjem na donošenju nekih zakona ili vladinih uredbi. Tako dolazi do sistema ucena i partije su, praktično, u rukama onih koji su im dali novac”, naglašava profesor Čupić.

On ističe i da sadašnji zakon nije dobar i ne omogućava dobru kontrolu tokova novca. Novi zakon bi, kako kaže, trebalo da omogući Agenciji da „brzo uhvati onoga ko uđe u rizik da radi nešto nezakonito. Što je zakon precizniji, partijama ostaje manje mogućnosti za nelegalno postupanje, zato je ideja zakona da deluje i preventivno, a ne samo da kažnjava”, dodaje Čupić.

Đorđe Vuković naglašava da, naravno, ne treba očekivati čuda od samog donošenja zakona, niti da će on odmah nešto bitno promeniti. Po njegovoj oceni, prve konkretne rezultate kontrole treba očekivati tek 2012. godine.

Ostale vestiArhiva