"I bez novih poskupljenja, rast potrošačkih cena dostigao je gornju stopu projektovane inflacije za ovu godinu", kaže Saša Đogović, ekonomista.

Prošlog oktobra za litar ulja izdvajali smo prosečno 86 dinara, a sada 141. Litar dnevnog mleka je koštao 51, a sada 57 dinara. Juneći but je lane bio 529, a sada je, u proseku, 576 dinara.

Od početka ove godine, posle pića i duvana, koji su skuplji za čak 14,6 odsto, kao i komunalnih usluga za domaćinstvo (10,3 odsto), najveći izdatak za porodice predstavlja obrazovanje, odnosno kupovina knjiga, svezaka, sportske opreme... Oko 9,8 odsto više izdvajamo za te potrepštine. Sledi izdatak za transport (8,2 odsto) i kupovinu hrane (6,7 odsto).

"Cene su nerealne u odnosu na našu produktivnost i konkurentnost, a najmanje su primarni proizvođači osetili to povećanje. Činjenica je da u ovakvim okolnostima najbolje prolaze prometnici i prehrambena industrija", kaže Drago Cvijanović, direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Trgovci kažu da ne mogu snižavanjem marži doveka da drže iste cene. Ponudom manje poznatih proizvoda to nekima i uspeva. Pojedine manje prodajne kuće, koje, inače, imaju konkurentne cene, poput SOS marketa, beleže rast prodaje i do 20 odsto.

"Zasad nema najava poskupljenja, a, kako ulazimo u jesen, tako raste prodaja u našim marketima. Nudimo robu manje poznatih prizvođača i nema osnova da se u narednom periodu povećavaju cene", kaže Milena Radulović, PR menadžer SOS marketa.

I sa postojećim nivoom cena u prodavnicama jedva se izlazilo na kraj, a svako dalje pomeranje odraziće se na dalji pad prometa i dodatno će ugroziti džepove kupaca.

Ostale vestiArhiva