On je u intervjuu dnevnom listu "Danas" istakao da odluka o povećanju nagrade za informaciju koja bi dovela do lociranja i hapšenja Ratka Mladića i Gorana Hadžića pokazuje "koliko nam je stalo do poštovanja dostojanstva žrtava ratnih zločina i posvećenost sprečavanju nekažnjavanja krivičnih dela ratnih zločina".
On je dodao da su "Mladićevi generali u Hagu, Mladićevi saborci su u Hagu, i za takve ljude postoji samo jedna reč..."
Odgovarajući na pitanje o pregovorima sa Mladićem koje je svojevremeno nudio bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Rade Bulatović i zašto je to objavljeno tek posle četiri godine, Vukčević je rekao da se neke stvari, nažalost, otkrivaju naknadno.
"Ne mislim da je iko drugi zvanično pregovarao, pa čak ni bio u direktnom kontaktu sa Mladićem. Ali mislim da su jednostavno znali ili mogli da znaju gde se on nalazi", rekao je Vukčević.
On je podsetio da se osim procene da je hapšenje Stanka Ristića bio katastrofalan potez po sudbinu Srbije i po hapšenje najtraženijeg haškog begunca, otvaraju mnoga pitanja koja zaslužuju odgovor, a na koja "jasno može da odgovori Rade Bulatović".
Vukčević je naveo niz pitanja među kojima su: Da li je slučajno uhapsio Stanka Ristića koji je imao komunikaciju sa Ratkom Mladićem? Kako je pobegao Hadžić? Kako je uhapšen Tolimir? Da li je slučajno insistirao na hapšenju Marinka Lovrea? Da li je tačno da je kod Karle del Ponte tajno i lažno optuživao vojsku da pomaže skrivanje Mladića iako je imao informacije o jatacima? Ko je javio Župljaninu da se ne vraća u opkoljen stan? Da li je neko od njegovih stranačkih prijatelja imao i ima kontakte sa haškim beguncima?
"O svemu ovome ćemo morati da razgovaramo. Bulatović je izjavio da ja lažem. Poligraf može dati jasan odgovor na to ko govori istinu, a ko je prikriva. Ja nemam sumnje, osećam se prevarenim i ljudski izdanim. Nemam jedino odgovor na pitanje - zašto je Rade Bulatović to uradio", rekao je Vukčević.
On je istakao da u potrazi za haškim beguncima postoji danonoćni rad velikog broja ljudi, ali da isto tako ne postoji rezultat, što brine, jer je "tragično da se osumnjičeni za najveći zločin posle Drugog svetskog rata ne nađe u Hagu".
Vukčević se nada da će izveštaj Serža Brameca u decembru biti "objektivan, profesionalan bez prizvuka politike".
Hapšenje Mladića i Hadžića nemaju cenu, napomenuo je Vukčević i dodao da smo već "previše izgubili zato što smo taoci njih dvojice".
"To je naša moralna i međunarodna obaveza, bez obzira na sve pritiske. Ne mogu da se pomirim s tim da takvi potencijalni počinioci ratnih zločina sa više hiljada žrtava budu na slobodi u evropskoj Srbiji. To jednostavno ne ide jedno s drugim", zaključio je Vukčević u Danasu.

Usijao se "generalov" telefon u BIA
Telefon srpske obaveštajne službe, sa brojem 9191, neprestano zvoni od 28. oktobra, kada je povećana nagrada za vesti o odbeglom generalu.
Nagrada za informacije koje bi dovele do lociranja i hapšenja generala Ratka Mladića povećana je na 10 miliona evra, a Gorana Hadžića na milion, i to je dovelo do toga da telefon danonoćno zvoni, izjavio je šef kabineta direktora BIA Jovan Stojić.
Stojić je za begradske "Večernje novosti" rekao da je broj poziva uvećan za nekoliko puta, a najviše informacija se odnosi na Mladića.
List piše da još nije razjašnjeno da li je novac pomogao da se u Hagu nađe prvi predsednik RS Radovan Karadžić, za koga su SAD nudile pet miliona dolara, a Srbija još milion evra.
Karadžića su 21. jula 2008. uhapsili pripadnici službi bezbednosti, i do danas nije poznato da li su mu u trag ušli na osnovu informacije za koju bi "doušniku" mogla da bude isplaćena milionska nagrada.
Isti izvor navodi da je za bivšeg predsednika SR Jugoslavije Slobodana Miloševića, američki Stejt department nudio pet miliona evra.
Isporučivši ga u Ševeningen, 28. juna 2001. godine, Vlada Srbije osujetila je potencijalne "lovce na glavu". Spekulisalo se, doduše, da je novac od nagrade otišao u budžet Srbije, ali to nikada zvanično nije potvrđeno, navodi beogradski dnevnik.
"Večernje novosti" pišu da je verovatno najčuvenija poternica sa fotografijama raspisana za Josipom Brozom Titom i Dražom Mihailovićem 1941. godine. Nemci su za njihove glave ili informaciju o njima ponudili tada čak 100.000 rajhsmaraka u zlatu.
Tada je to bio enormno veliki novac, koji, kao što je poznato, nije dao nikakvog rezultata, navode "Novosti".

Ostale vestiArhiva