Evropska komisija je danas objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije u evropskim reformama iz kojeg proizlazi da je Srbija u odredjenoj meri napredovala u političkoj demokratizaciji, uz izvestan oporavak privrede i rast domaćeg bruto proizvoda.
Evropska komisija traži i bitna poboljšanja u reformi pravosudja i suzbijanju korupcije, a hvali srpske vlasti za vidljive uspehe u bitki protiv organizovanog kriminala i poboljšanju saradnje sa susedima, posebno sa Hrvatskom i Bosnom.
"Vlada je ostala stabilna i nastavlja da ispoljava visok stepen saglasnosti o uključivanju u Evropsku uniju kao strateškom prioritetu", podvlači EK u analizi pridruživanja Srbije evropskim strukturama.
Srpska vlada, kako dodaje, i dalje primenjuje odredbe trgovinskog dela Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju "mada priprema i primena novih zakona moraju biti znatno delotvorniji".
Prema ovom izveštaju i Strategiji proširivanja Evropske komisije, za dalji obostrano željeni brži napredak Srbije ka članstvu EU ostaje dostizanje pune saradnje s Haškim sudom.
U izveštaju se podseća da je to prošlog meseca naglasio Savet ministara EU.
Evropska komisija je dosad stalno stavljala do znanja da smatra da srpske vlasti čine sve u svojoj moći da se ta saradnja dovrši hapšenjem dvojice preostalih haških optuženika.
U izveštaju za 2010. se ističe da je tužilac Haškog suda u poslednjem izveštaju Savetu bezbednosti UN "predočio da je Srbija blagovremeno i primereno odgovarala na zahteve tužioca za dobijanje dokumenata, pristup arhivama i svedocima".
Hagu je "istakao profesionalizam i predanost operativnih službi koje tragaju za beguncima mada je preporučio da Srbija preispita strategije za hapšenje odbeglih optuženika Ratka Mladića i Gorana Hadžića".
U dokumentu EK se dodaje da su srpske vlasti uspostavile dobru saradnju i s Euleksom oko istraga ratnih zločina na Kosovu.
EK smatra i da su usvojeni važni zakoni za civilni nadzor nad delovanjem snaga bezbednosti, ali da je parlamentarna kontrola na tom polju slaba.
Valjana dopuna i dovršetak Reforme pravosudja u Srbiji su u izveštaju EK označeni kao neodložni zadatak jer je to bitna stavka uslova političke demokratije, ispunjavanja Kopenhagenških merila, a povezano je neposredno i s daljim nužnim uspesima u bitki protiv organizovanog kriminala, korupcije, sukoba interesa.
Komisija u Briselu stavlja do znanja da zbog toga postoji "ozbiljna zabrinutost".
Velike zamerke i "ozbiljna zabrinutost" isto kao kad su u pitanju ostale zemlje Zapadnog Balkana, upućene su i na račun "opšterasprostranjene korupcije".
Vidan napredak je, ocenjuje se u ovoj analizi, ostvaren u bitki protiv organizovanog kriminala kao i u saradnji ključnih bezbednosnih službi u Srbiji, regionu i medjunarodnoj ravni.
Od Srbije se traži i "predusretljiviji stav" prema učešću Kosova u regionalnoj saradnji i trgovini, uz prihvatanje kosovskog carinskog pečata kao i dalje snaženje saradnje s Euleksom.
EK ocenjuje da u Srbiji postoje valjani zakoni protiv diskriminacije, ali da je to i dalje slučaj kad su u pitanju Romi, homoseksualna zajednica, žene, nacionalne manjine, uz opasku da je parada homoseksualaca bila napredak ka jamčenju ustavnih prava.
"Te grupe kao i borci za ljudska prava i novinari su na udaru govora mržnje i pretnji na šta vlasti retko reaguju", ukazuje EK.
Ocenjeno je da "dobar napredak ostvaren u zaštiti manjina", da su "u Vojvodini sve bolje prilike u odnosima medju etničkim grupama", dok i dalje ima nevolja s formiranjem nacionalog saveta Bošnjaka.
Komisija u Briselu je ocenila da je vlada u Beogradu održala makroekonomsku stabilnost privrede uz izvestan rast bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama, privlačenju stranog kapitala.
Srpska vlada je u srednjoročnom programu predstavila i "realističan makrofinansijski scenario, uveliko u saglasnosti s programom reformi".
Takođe je povoljna ocena da Srbija ima stabilnu vlast, kao i da postoji široka podrška u političkim strankama za strategijski cilj ulaska u članstvo Evropske unije.
Opšti zaključak Evropske komisije je da je “proces proširivanja Evropske unije je dobio novi zamah".
Komisija u Briselu je ocenila da je vlada u Beogradu održala makroekonomsku stabilnost privrede, uz izvestan rast bruto domaćeg prozvoda, ali i nedovoljnog napretka u strukturalnim reformama i privlačenju stranog kapitala.

Ostale vestiArhiva