U Republičkom zavodu za statistiku navode da se konstantno povećava jaz između primanja građana i troškova života

Prosečne zarade su realno smanjene za 13 odsto, dok su cene u prodavnicama porasle za 10,8 odsto. Upravo zbog ovih parametara, istraživali smo koliko se u Srbiji štedi na kvalitetu hrane.

Gotovo da nema proizvoda koji nije poskupeo od januara 2010. godine.

Od ulja koje je skuplje 50 dinara po litru, preko mleka za koje sada treba izdvojiti 13 dinara više, pa do mesa, gde je najveći rast cene zabeležila junetina, čak 60 dinara po kilogramu.

Na pitanje da li uspevaju da se hrane zdravo i da uštede, građani su pdgovorili:

„Uglavnom kupujem svinjsko meso, jer je jeftinije od telećeg, pa zato“

„Svi bi se mi zdravo hranili da ima para“

„Ovaj ko može se stvarno hrani zdravo, ali ovaj ko ne može... Kupuje ono što može da kupi“

„Ne gledam da previše štedim na hrani, ali da na količini. Bolje manje, ali kvalitetno“

Da li nam je skuplja, a kvalitetnija hrana postala rezervisana samo za porodična slavlja i slave?

Jeste, ako je suditi po namirnicama koje se mogu naći u korpama kupaca, kažu u „SOS Marketu“.

Milena Radulović iz „SOS Marketa“ objašnjava da cena uvek preovladava kada odlučujemo šta ćemo kupiti, ali i jesti.

Takođe, ona daje i nekoliko primera koji to potvrđuju.

„Ne kupuje se kulen, pečenica, pršuta, i te skuplje stvari, ali se zato kupuju viršle, salame, čija je cena u odnosu na kulen i pečenicu gotovo tri, pa i četiri puta niža. Što se tiče mesa, kupci se uglavnom opredaljuju za piletinu, i to sve zbog cene. Ne kupuje se više maslinovo ulje, nego isključivo obično."

"Što se tiče hleba, opredaljuju se za osnovne vrste hleba. Kod nas u „SOS Marketima“ najniža cena hleba je 28 dinara za hleb „Sava“. Ista je situacijama i sa mlekom, građani štede“, rekla je Radulovićeva.

Skok cena je uticao na to da građani sve kupuju na pijacama, koje su nedovoljno kontrolisane od strane inspekcije, smatra Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Prema njegovim rečima, za kilogram mesa je potrebno četiri ispektora na pijaci, ali država ne obraća pažnju na to.

„Niko ne želi da se time ozbiljnije pozabavi, zato se nama dešava da imate loše meso iz Brazila, Argentine, da ne možete doći do podataka koji su to prerađivači, ko je to stavio u promet, ko je to stavio kao prerađevinu, a ko je to prodao kao sveže meso."

"Potrošači na uštrb sopstvenog zdravlja kupuju nebezbedne i neproverene proizvode. Imate niz novih proizvode, koje prave nepoznati proizvođači, nikad niste čuli za njih. Ali, eto, cene su im manje, pa ćete to kupiti. Svesni su toga potrošači“, izjavio je Popović.

Ipak, građani kažu da su im opcije ograničene, jer, kada pada standard građana, neminovno je da se kvari i kvalitet njihovog života.

Takođe, skupa hrana je uticala na to da inflacija za ovu godinu premaši zacrtani limit od osam odsto.

Ostale vestiArhiva