Beograd - Premijer Srbije Vojislav Koštunica se u neformalnom razgovoru s urednicima lista Danas prilikom nedavne posete redakciji saglasio sa ocenom da je republički parlament, sa svojih 250 poslanika, preobiman i da bi ga valjalo smanjiti. Ali, kako je napomenuo, to nije moguće učiniti dok se ne promeni pravni sistem, pre svega Ustav i izborno zakonodavstvo.
Ovakav stav se bitno razlikuje od onog koji je upravo Koštuničina Demokratska stranka Srbije zauzela 2003. godine, kada je i svojim predlogom ustava upućenim Skupštini na razmatranje predvidela da republički parlament zadrži sadašnji broj poslanika, s tim da se 150 bira u celoj Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, a 100 - u regionima. Od teritorijalne podele Republike na regione zasad se odustalo ali, iako su svi predlozi novog ustava praćeni debatama o broju poslanika, u tekstu koji nudi sama republička Vlada ostalo se na kvoti od 250 narodnih izabranika. Za njih bi se glasalo u celoj Srbiji prema važećem proporcionalnom sistemu. Vremenom se pokazalo da je među političarima, čak i u vladajućoj koaliciji, sve više pobornika većinskog sistema. Trenutno, vaga naginje prema mešovitom izbornom principu.
Kad bi se građani pitali - nema glomaznijeg, skupljeg i neefikasnijeg parlamenta od srpskog. Iako su i ankete potvrdile njegov nizak rejting, aktuelni predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković ne propušta da istakne kako je sadašnji poslanički sastav, zapravo, najefikasniji i najštedljiviji u istoriji srpskog parlamentarizma. Za kratko vreme izglasao je, maltene, više akata nego svi prethodni sazivi zajedno.
Sa svoje strane, parlament je u praksi sam sebe sveo na radni kvorum od 84, odnosno kvorum za glasanje od 126 poslanika, iz čega proizilazi da druga polovina sastava, koja iz raznih razloga uglavnom nije u funkciji, i nije neophodna. To daje za pravo pojedinim stručnjacima i opozicionim liderima koji tvrde da je za malu Srbiju parlament s jednim poslanikom na 29.803 stanovnika, odnosno 25.501 birača preveliki i da ga treba prepoloviti. Računica je izvedena na osnovu poslednje procene Zavoda za statistiku iz 2004. godine po kojoj u centralnoj Srbiji i Vojvodini ima 7.463.157 stanovnika (u odnosu na 7.498.001 koliko ih je bilo prema popisu iz 2002. godine).
I prema oceni profesorke Pravnog fakulteta Svetislave Bulajić koja radi monitoring pridruživanja, "Srbija ima preglomazan parlament, jer je samo upola manji od američkog kongresa koji, na onoliko država, ima samo 100 senatora i 465 kongresmena, ili nemačkog Bundestaga u kojem sedi 614 parlamentaraca".
Ipak, u odnosu na prosečnu praksu u okruženju, ne spadamo u zemlje s posebno velikim parlamentom, tvrdi Dragor Hiber, profesor Pravnog fakulteta i predstavnik Demokratske stranke u skupštinskom Ustavnom odboru. On zajedno s ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoranom Lončarom sravnjuje tekst novog ustava.
- Zalagao sam se da parlament Srbije ima manje poslanika, jer sadašnji broj nije neophodan. Dve trećine bile bi dovoljne. Međutim, moj utisak je da za to u političkim strankama ne postoji značajnije raspoloženje - kaže Hiber.
Isto tvrdi i Zoran Lutovac, predstavnik grupe eksperata predsednika Republike za izradu novog ustava. Prema njegovim rečima, stručni tim odustao je od predloga da se smanji broj poslanika "kako bi se približio rešenjima koje predlaže Vlada". Lutovac u razgovoru za Danas primećuje da "u nenormalnim okolnostima u kojima nedostaju politička kultura, vrednosni sistem i vladavina prava, ni 300 poslanika ne bi bilo dovoljno da parlament Srbije efikasno funkcioniše". S druge strane, kako se narodni izabranici ponašaju kao deo glasačke mašine, to za odlučivanje i nije potrebno da ih bude više nego što ima poslaničkih grupa, komentariše Lutovac.
- Pod pretpostavkom da imamo normalne okolnosti, neki argumenti bi išli u prilog zalaganju da skupština ima veći, a neki da ima manji broj poslanika. Računice govore da bi između 150 i 180 poslanika učinilo parlament jeftinijim i operativnijim, čime bi se možda poboljšala i njegova efikasnost - kaže Lutovac.
Prema njegovoj oceni srpski parlament se, u odnosu na broj stanovnika, ne razlikuje mnogo od najvišeg zakonodavnog tela drugih zemalja. Ti pokazatelji su, prema Lutovcu, ipak teško uporedivi, jer u evropskim državama nemaju problem s vladavinom prava, demokratskom kulturom i vrednosnim sistemom, iako svaka država ima neku svoju specifičnost. Veći broj poslanika znači i veću reprezentativnost, odnosno zastupljenost regiona, i s njim je lakše organizovati rad u skupštinskim telima i uspostaviti bolju komunikaciju sa EU i evropskim parlamentima, smatra Lutovac.
- Naći optimum je pre svega političko pitanje, a to umnogome zavisi od interesa stranaka za koje veći broj poslanika, odnosno mandata, znači prestiž, dobru platu i medijsku promociju. Tako se lakše pokrivaju unutarstranački apetiti. Partijama prema zakonu pripadaju i sredstva iz republičkog budžeta srazmerno broju poslaničkih mandata, pa im je i zbog toga u interesu da "osvoje" parlament - kaže Lutovac.
Prema njegovim saznanjima, svaka država ima i neku svoju osobenost, pa tako i Srbija koja za sledeće izbore već mora da razmišlja kako da se u parlamentu nađu i predstavnici manjina. Rešenja će, prema Lutovcu, zavisiti od toga kakvo ćemo društvo graditi. To je pitanje i za velike stranke koje hoće da predstavljaju sve građane, na šta ukazuje i dosadašnja parlamentarna praksa. Prema Lutovčevim navodima, dok je bio na listi Saveza vojvođanskih Mađara Ištvan Išpanović je bio predstavnik Mađara, a sada se, kao poslanik s liste G17 Plus, više ne tretira kao predstavnik određene manjine. To, smatra Lutovac, nije u redu, jer su građani glasali za Išpanovića.

Vasović: Nismo najgori, iako su podaci neuporedivi

Izučavajući političke sisteme, profesor političkih nauka Vučina Vasović došao je do zaključka da srpski parlament nije ni glomazniji, niti gori od drugih. Ni u čemu se posebno ne razlikuje od ostalih, iako se, kako kaže za Danas, "male stranke švercuju preko izbornih lista većih partija koje ih čašćavaju za usluge". Prema Vasovićevoj oceni, "praksa je u svetu toliko šarena da je teško u njoj prepoznati neka pravila".
- Uklapamo se u neki prosek prema kojem na oko 30.000 stanovnika dođe jedan poslanik. Broj poslanika neznatno varira od zemlje do zemlje koje imaju približno isti broj stanovnika, pa čak i u okviru istog parlamenta koji, opet, može da bude jednodomi ili višedomi. U zemljama sa oko 20 miliona stanovnika parlamenti imaju 400-500 poslanika. Razlika je u proseku 100 do 150 ljudi. Ali, podaci su neuporedivi, jer zavise od raznih faktora - od državnog uređenja, odnosa političkih snaga, socijalne, etničke, polne, ili neke druge strukture, od teritorijalne podele, reprezentativnosti, čak i tradicije... U Americi se, na primer, vodi računa i o obimu parlamentarnih tela, a u Kini ima i nekoliko hiljada parlamentaraca koji funkcionišu prema principu kineske kutije (sve uže i uže) - objašnjava Vasović.
U prilog ovim tvrdnjama idu i neki uporedni pokazatelji. Hrvatski sabor, na primer, u petom sazivu ima 151 "zastupnika", odnosno po jednog na 29.387 stanovnika (Hrvatska, prema podacima iz 2001, ima 4.437.460 žitelja). To je približno isti odnos kao u Srbiji (jedan prema 29.803), s tim što broj zastupnika u Hrvatskom saboru nije fiksni, jer zastupnika može da bude od najmanje 100 do najviše 160.
U Bugarskoj dođe jedan deputat na 34.029 stanovnika (odnosno 240 parlamentaraca na 8.167.000 žitelja). Slovačka ima jednog poslanika na 36.013 stanovnika (odnosno 150 na 5.402.000); Austrija jednog zastupnika na 44.251 žitelja u svih devet saveznih država (183 na 8.098.000); Češka jednog na 51.365 (200 prema 10.273.000). Mađarski parlament je nešto veći od Srpskog, pođe li se od računice da jedan poslanik zastupa 25.963 stanovnika (386 prema 10.022.000), a Slovenački još veći, jer jedan poslanik dođe na samo 15.292 stanovnika (90 u donjem i 40 u gornjem domu, što je ukupno 130 na 1.988.000 Slovenaca).
Rumunija, s 332 deputata i 137 senatora na 22.435.000 stanovnika, ima neuporedivo manji parlament, budući da jedan deputat, prema podacima sa sajtova, dođe na 70.000, a prema Danasovoj računici na 67.575 Rumuna, dok jedan senator dođe na 160.000, odnosno, prema našem, na 163.759 stanovnika. Nemački Bundestag koji, prema podacima profesorke Svetislave Bulajić ima 614, a prema podacima sa sajta 598 poslanika, "pokriva" 82.150.000 stanovnika (što je jedan prema 133.794, odnosno, ako se uzme drugi podatak, 137.374).

Ostale vestiArhiva