Diplomate SAD su, prema diplomatskoj prepisci koju je objavio Vikiliks, veoma zabrinute da bi "zbog kolebanja i slabosti Evropljana Kosovo moglo da sklizne ka podeli".
Dokumenti, koji su se pojavili u "Gardijanu", istovremeno ukazuju da zvanični Beograd igra upravo na podelu koja bi Srbiji omogućila da zadrži sever Kosova.
U depeši koju je u Vašington poslao početkom ove godine američki ambasador u Prištini Kristofer Del traži da se pod hitno preduzmu mere koje bi okončale srpsku kontrolu nad severom.
Vreme je da se prestane sa politikom neodlučnosti prema pitanju severa i da se izmeni dinamika koja učvršćuje podelu između svere i ostatka Kosova. Sadašnja situacija je neodrživa i ona se pogoršava. Vreme je da se zaustavi truljenje" navodi ambasador u Prištini.
Ambasada u Beogradu za to vreme izveštava Stejt department u Vašingtonu o upozorenjima srpskih zvaničnika da Srbi na severu Kosova nikada neće pristati da žive pod vlašću Prištine.
Gardijan prenosi i detalje razgovora između američke ambasadorke u Beogradu Meri Vorlik i Tadićevog savetnika Jovana Ratkovića, koji je rekao da Srbi sa severa Kosova nikada neće prihvatiti vlast Prištine.
"Ovi ljudi nikada nisu živeli sa Albancima, nikada se nisu osećali delom Kosova i neće prihvatiti vlast Prištine", rekao je, tada navodno Ratković. "Beograd ne pokušava da promeni realnost na terenu za kosovske Albance, ali bi promena realnosti za kosovske Srbe bila jednako destabilizujuća".
Ratković je rekao i da SAD i EU razmatraju "vojnu intervenciju" da nasilno priključe sever Kosovu.
Mesec dana ranije, Ratković je plan ravan podeli Kosova preneo i Robertu Kuperu, britanskom diplomati zaduženom za rešavanje problema u Iranu i na Balkanu i političkom savetniku šefice EU za bezbednost i spoljnu politiku Ketrin Ešton.
"Ratković je rekao Kuperu da Beograd treba da shvati da više neće vladati Kosovom, ali i da će Kosovo morati da shvati da neće moći da proširi svoju vlast severno od Ibra", navodi se u narednoj depeši.
Istovremeno, američke diplomate su centrali u Vašingtonu govorili da "Tadićeva vlada", možda, sledi iste ciljeve kao i prethodna na čijem se čelu nalazio Vojislav Koštunica.
"Iako Tadićeva prozapadna vlada, u odnosu na prethodnu, predstavlja napredak u mnogo stvari, opšti parametri srpske politike prema Kosovu ostaju nepromenjeni", navodi se u depeši američke ambasade u Prištini upućene pred prošlogodišnju balkansku turneju potpredsednika Džoa Bajdena.
"Sever je postao mesto na kojem se sukobljavaju dve različite vizije budućnosti regiona: za Srbe i Beograd (i samog Tadića) on predstavlja deo Kosova koji će najverovatnije ostati u sastavu Srbije u scenariju podele pred prijem Srbije u EU, dok za Albance zadržavanje severa predstavlja simbolični ključ koji dokazuje legitiman suverenitet Kosova".
Početkom 2010. godine, Amerikanci su politiku predsednika Tadića prema severu Kosova opisivali kao "sve agresivniju", navodeći da "zamrznuti konflikt na severu Kosova, blisko i srednjoročno, predstavlja najveću pretnju bezbednosti".
Amerikanci, takođe, navode da je sever Kosova "baza srpskih ilegalnih, paralelnih struktura, kao i da je taj region centar šverca i organizovanog kriminala".
"Ovo predstavlja stvarnu pretnju podelom Kosova i preokretanje 10 godina politike vlade SAD", navodi se u depeši. "Možemo očekivati stalne etničke konfrontacije, sa žrtvama, čak i među pripadnicima međunarodnih snaga".

Evropljani umorni od Kosova
Bivša američka ambasadorka u Prištini, Tina Kajdanov je prošle godine uočila da su se Evropljani, kako se čini, "umorili" od Kosova, što, u kombinaciji sa opštim stavom koji vlada u regionu da je EU odustala od daljeg širenja, "može predstavljati opasnu kombinaciju".
Iz razgovora Roberta Kupera i zamenika državnog sekretara za Evropu Filipa Gordona izdvojeno je da je savetnik lejdi Ešton ocenio da "decentralizacija na Kosovu neće biti uspešna".
"Beograd je lukavo procenio da naše evropske partnere trese sve širi spektar nesuglasica, što je efikasna taktika za ometanju strategije usmerene ka reintegraciji severnog Kosova", napisao je Kris Del u januaru, optužujući briselske birokrate za "nervozu prilikom donošenja bilo kakve teške odluke o severu".
Njegova prethodnica, Tina Kajdanov je jednako oštro kritikovala EU, navodeći da uspeh Euleksa zavisi od napretka u rešavanju najtežih pitanja na severu.
"Napredak će biti postignut samo ukoliko Brisel jednako pritisne Prištinu i Beograd, radije nego da popušta pred zahtevima Beograda i otuđuje se od Prištine. Za sada, ostaje da se vidi da li će EU pokazati dovoljnu dozu političkog vođstva", napisala je Tina Kajdanov.
"Intenziviranje problema, koje mi predviđamo kao posledicu beskompromisnosti Beograda - posebno na severu, gde su srpski ekstremisti već pokazali spremnost za nastavak sukoba - može lako dovesti do situacije u kojoj neki od gadljivijih Evropljana vremenom odstupe od obaveza i pristanu na rešenje nalik podeli", navela je Tina Kajdanov.

Ostale vestiArhiva