Iako i sam pretpostavlja da su neki dosijei falsifikovani, a imena mnogih doušnika izbrisana, Vuk Drašković, lider SPO, kaže da Srbija treba da se sramoti pred žrtvama komunističkih tajnih policija i demokratskom Evropom što je jedina bivša komunistička zemlja koja ne otvara tajne dosijee.

- Sve dok se dosijei ne otvore, ne možemo znati ni kako su falsifikovani - kaže Drašković.

Prema zakonskom predlogu koji je SPO juče podneo Skupštini Srbije, ukoliko bi se ove sumnje potvrdile, nadležna komisija bi pokrenula postupak za krivičnu odgovornost svih koji su falsifikovali dosijee ili uklanjali imena doušnika. Drašković napominje da nijedan dosije nije vođen samo u jednom primerku i da ekspertima neće biti teško da ih rekonstruišu. Ubeđen je da dosijei kriju tajnu o naredbodavcima zločina komunističkih vlasti nakon 1944. godine, lokacijama tajnih grobnica, kao i ko je sve po nalogu službe ubijen tokom decenija, čije su karijere uništene, ko se sve uspeo na sam vrh društvene lestvice u književnosti, novinarstvu i ma kojem drugom segmentu samo “zahvaljujući potkazivanju svojih kolega i suparnika”.

Drašković veruje da će biti otkrivena piramida zločina od 1991. do 2000, kao i način na koji je opljačkan narod Srbije, a državne pare iznošene na privatne račune Miloševićevih tajkuna u inostranstvu, od kojih su mnogi danas ekonomski i medijski gospodari Srbije. Drašković kaže da, ma kakva očekivanja bila, ukoliko nacrt zakona bude prihvaćen, otvaranje tajnih dosijea biće izvršeno po modelu Istočne Nemačke u kojima je otkrivano sve što je bila akcija službe da bi zločini bili počinjeni, a sačuvano sve što je služba uradila da bi zločine sprečila. Tu selekciju trebalo bi da izvrši komisija.

Petrović ne zna šta piše u predlogu zakona, ali smatra da je učinjeno ono što je bilo potrebno kroz uredbu o otvaranju dosijea donetu 2001. godine, kada je on bio na čelu Službe državne bezbednosti. Tada su 384 državljanina Srbije bila zainteresovana da pogledaju svoj dosije, što im je omogućeno. Svedočenja mnogih od njih govore o nebitnim i neretko neistinitim detaljima, ali i izbrisanim imenima doušnika. Petrović tvrdi da postoje knjige evidencije doušnika, ali samo dok je saradnja u toku, i da se posle prekida saradnje imena saradnika brišu.

- Ostaju njegovi izveštaji razbacani po raznim dosijeima, a u njima se saradnici vode pod pseudonimom ili šifrom - kaže Petrović.

Ostale vestiArhiva