Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković i potpredsednik Božidar Đelić predstavili su koncept razvoja Srbije do 2020. koji predviđa rast zaposlenosti, bruto društvenog proizvoda, izvoza i investicija, a treba da bude osnova dugoročne strategije razvoja zemlje.
Cvetković je ukazao da koncept razvoja "Srbija 2020", koji je urađen na inicijativu predsednika Borisa Tadića, daje viziju bolje budućnosti ukupnog razvoja Srbije, a posle konsultacija i javne rasprave Vlada bi trebalo da usvoji taj dokument u prvom kvartalu sledeće godine.
Dva najvažnija parametra razvoja su rast BDP-a po stanovniku, koji bi trebalo, do 2020, da bude 8.000 evra i rast zaposlenih za više od 400.000, rekao je premijer Cvetković za okruglim stolom Vizija bolje budućnosti - Srbija 2020.
Ekonomska strategija ima cilj da obezbedi veći standard i bolji život stanovništva, što se ostvaruje kroz veću proizvodnju, koja mora da bude dugoročno održiva.
Premijer je ukazao da je dosadašnji model razvoja koji se zasnivao na velikoj domaćoj tražnji, uvozu i potrebi za stranim sredstvima, iscrpio svoje mogućnosti.
"Suština je da se privredni rast razvija na proizvodnji razmenjivih dobara, povećanju izvoza i investicija", rekao je Cvetković i naglasio da su neophodne reforme u svim segmentima društva, zatim smanjenje javne potrošnje i investicije u infrastrukturu.
Cvetković je istakao da treba definisati strateške sektore u Srbiji, a to su poljoprivreda, građevinarstvo, energetika i saobraćaj.

Veća zaposlenost, manje siromaštva
Potpredsednik Vlade Đelić rekao je da je koncept razvoja "Srbija 2020" usaglašen sa planom "Evropa 2020", koji je Evropska komisija usvojila u martu ove godine.
Prema njegovim rečima, cilj je da u Srbiji, do 2020, bude zaposleno dve trećine radno sposobnog stanovništva od 20 do 64 godine, a da je danas ta stopa manja od 49 odsto.
Đelić je rekao da su glavni ciljevi politike razvoja Srbije do 2020. povećanje broja zapolenih, unapređenje ljudskog kapitala i investiranje u znanje i tehnologiju, rast zasnovan na izvozu, racionalna upotreba energije i smanjenje siromaštva.
Preduslovi za to, su prema Đelićevim rečima, izgradnja infrastrukture i institucionalne reforme.
Učesnici skupa, posvećenog Nacrtu strategije razvoja do 2020. godine, pohvalili su dokument, ali su pojedini analitičari imali određene zamerke i sugestije.
Ekonomista Miladin Kovačević smatra da je koncept u celini dobar, ali bi bio potpuniji ako bi sadržao detaljno razrađene reforme javnog sektora, što podrazumeva korporativizaciju i privatizaciju javnog sektora, reformu penziono-invalidskog sistema, fiskalnu i druge neophodne reforme.

Ostale vestiArhiva