Specijalna brigada Vojske Srbije, koja će u septembru u svom sastavu okupiti pripadnike svih sadašnjih vojnih specijalnih jedinica, još nije ni formirana, a već je počela politička bitka oko toga ko će komandovati njenim Antiterorističkim bataljonom. Ministar odbrane Zoran Stanković prekjuče je, prilikom posete 72. specijalnoj brigadi u njenoj bazi u Pančevu, rekao da će pomenuti bataljon biti pod direktnom komandom premijera Vojislava Koštunice. Čim je izjava emitovana rasplamsale su se polemike oko toga da li danas vojskom, pa i njenim specijalcima, komanduje predsednik Republike Boris Tadić ili premijer Vojislav Koštunica.

Iste večeri Ministarstvo odbrane izdalo je saopštenje u kome je „pojašnjena” izjava Stankovića. U njemu je, a juče nije bilo dodatnih objašnjenja, navedeno da je ministar mislio na „novu Doktrinu Vojske Srbije” u kojoj se navodi da Vojska može da bude angažovana za uništavanje terorističkih sastava, a da „nosioca protivterorističkih dejstava određuje Vlada Republike Srbije”. Problem je što pomenuti dokument formalno-pravno ne postoji čak ni u formi nacrta, eventualno može da bude reč o nekoj internoj radnoj verziji.

– Taj dokument zvanično još uvek nije predstavljen nijednoj instituciji. Ipak, ni u njemu se ne precizira da li su nosilac antiterorističke borbe vojne ili policijske jedinice – objašnjava za „Politiku” vojni analitičar Bojan Dimitrijević.

Antiterorističkim bataljonom, po njegovim rečima, treba da komanduje komandant buduće specijalne brigade, a ne premijer. U svetu, vojskom, pa i specijalnim jedinicama, komanduje vrhovni komandant, najčešće predsednik države. Posle rasformiranja SCG, nadležnosti VSO kao kolektivnog komandnog tela preuzeo je predsednik Srbije. Premijeri su, po logici stvari, zaduženi za ministarstva unutrašnjih poslova i njihove specijalce, što su u Srbiji SAJ i PTJ Žandarmerije koji su takođe „nosioci protivterorističkih dejstava”.

– Stankovićevoj izjavi data je prevelika pažnja, iskorišćena je u tihom ratu između centara moći oko predsednika i premijera. Problem komandovanja vojskom trajno će se rešiti novim ustavom i zakonima. Verujem da će se dotle svi nesporazumi po tom pitanju, pa i ovaj, raščistiti dogovorom predsednika Tadića i premijera Koštunice. Što se tiče ministra odbrane, mislim da on u operativnim stvarima, kao što je, na primer, finansiranje, treba da prati politiku vlade, a u vrhovnom komandovanju i kadrovskoj politici sprovodi odluke predsednika Srbije – kaže Dimitrijević.

Ministarstvo odbrane odlukom republičke vlade „prebačeno” je sa nivoa nekadašnje državne zajednice u sastav Vlade Srbije. Međutim, to može da bude samo privremeno tehničko rešenje, jer treba izmeniti odgovarajuće zakone i ministra odbrane izabrati u Narodnoj skupštini.

– Suština problema je da je narušen princip jednostarešinstva. Od vojnika do vrhovnog komandanta mora da bude jasna linija rukovođenja i komandovanja. Srbija je po ovom pitanju nespremno dočekala kraj državne zajednice, dok su u Crnoj Gori već usvojena odgovarajuća dokumenta koja regulišu odnose u sistemu odbrane. Ovde postoji sukob političkih interesa između predsednika i premijera, ali i drugih resora izvršne vlasti. To posebno važi za ministra finansija Mlađana Dinkića koji diktira šta vojska može da uradi sa svojim budžetom, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.

U tom smislu, po njegovim rečima, ministar Stanković je u delikatnoj situaciji jer nema čvrstu političku podršku. On je danas u situaciji da, kao ministar „preuzet” iz nekadašnje državne zajednice, u skladu sa odlukom vlade Srbije prisustvuje njenim sednicama, ali na njima nema pravo glasa. Načelnik Generalštaba general Zdravko Ponoš, iako u javnosti važi za Tadićevog čoveka, bar može da se posveti operativnim pitanjima bez potrebe da u javnosti stalno balansira između centara političke moći.
– Kod nas se olako upotrebljava termin demokratska civilna kontrola koja nikako da zaživi na pravi način, što se vidi i iz polemike oko komandovanja vojskom. Ispada da oficiri savesno obavljaju svoj deo posla, a da političari, kao izabrani predstavnici naroda, nikako da uspostave trajna sistemska rešenja koja će pitanja, poput upotrebe vojnih specijalaca, učiniti suvišnim – zaključuje Radić.

Ostale vestiArhiva