Beograd - Parastosom u beogradskoj Crkvi svetog Marka i skupom na Trgu Nikole Pašića u Beogradu udruženja prognanih Srba iz Hrvatske juče su obeležila 11. godišnjicu akcije Oluja Hrvatske vojske u kojoj je od 4. do 11. avgusta 1995. ubijeno 2.615 i proterano više od 200 hiljada Srba.
U prepunom Hramu svetog Marka na Tašmajdanu, parastosu koji je služio episkop hvostanski Atanasije (Rakita) vikar patrijarha srpskog sa sveštenstvom Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prisustvovali su predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ministri u Vladi Srbije, predsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković - Ivić, ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin i veliki broj javnih ličnosti.
Beograd - Parastosom u beogradskoj Crkvi svetog Marka i skupom na Trgu Nikole Pašića u Beogradu udruženja prognanih Srba iz Hrvatske juče su obeležila 11. godišnjicu akcije Oluja Hrvatske vojske u kojoj je od 4. do 11. avgusta 1995. ubijeno 2.615 i proterano više od 200 hiljada Srba. U prepunom Hramu svetog Marka na Tašmajdanu, parastosu koji je služio episkop hvostanski Atanasije (Rakita) vikar patrijarha srpskog sa sveštenstvom Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, prisustvovali su predsednik i premijer Srbije Boris Tadić i Vojislav Koštunica, ministri u Vladi Srbije, predsednik Koordinacionog centra Srbije za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković - Ivić, ambasador Srbije u Hrvatskoj Radivoj Cvetićanin i veliki broj javnih ličnosti.
Povodom 11. godišnjice Oluje, predsednik Boris Tadić juče je izjavio da se "pogrom nad Srbima nikada ne sme zaboraviti". Tadić je naglasio da "svi koji su počinili zločin moraju da odgovaraju pred licem pravde". Zarad bolje budućnosti i Hrvatska i Srbija moraju na efikasniji način da rešavaju pitanja prognanih Srba. To je prioritetni zadatak i hrvatskog predsednika i premijera Stjepana Mesića i Iva Sanadera i premijera Koštunice i mene. Srbima povratnicima mora se obezbediti sigurnost, pravo na zapošljavanje i sva prava da žive i rade kao ravnopravni građani Hrvatske, poručio je predsednik Srbije u pisanoj izjavi dostavljenoj medijima.
Istim povodom i u istoj formi javnosti se obratio i premijer Koštunica, naglašavajući da "posle 11 godina od nasilnog progona Srba iz Hrvatske moramo tražiti put kako da se umanji ova nepravda, zbog čega je danas naša obaveza da neprestano radimo na omogućavanju povratka izgnanika kućama i obezbeđivanju njihove pune sigurnosti i poštovanju ljudskih prava". Nikada nećemo zaboraviti onu strašnu kolonu prognanika od Knina do Beograda koja trajno svedoči o velikom i nekažnjenom zločinu. Kada se pod pretnjom uništenja protera ceo jedan narod, jasno je da se najvećim delom posledice ove velike tragedije nikada ne mogu ispraviti, istakao je Koštunica.
Prema rečima vladike Atanasija, molitve su juče upućene za "pokoj duša svim žrtvama nevino postradalim od ruku zločinaca u akciji Oluja, onima koji su od posledica tog ogromnog zla preminuli u izgnanstvu, kao i onima koji su pobijeni pokušavajući da se vrate na vekovna ognjišta".
- Naša molitva i ovo sabranje predstavljaju duhovne postaje u kojima sagledavamo naša stradanja sa svih strana, uključujući i nebesku perspektivu. Gledajući sve ovo u čemu smo, ostajemo i dalje pri tome da smo hrišćani. Za nas i dalje ostaje na snazi zakon ljubavi koji je u srca naša i naših predaka Hristos usadio. Nema tog stradanja i gubitka koji može promeniti taj zakon u životima i srcima našim. Ne sme da nas pokoleba to što neko možda ne saoseća s nama i kada mi plačemo neko slavi isti taj događaj. Očigledno je da se ne radujemo istim stvarima i ne borimo po istim pravilima - poručio je vladika Atanasije u besedi posle parastosa.
Pozivajući se na reči patrijarha Pavla, on je naglasio da "ne želimo nikakvu državnu ili bilo koju drugu tvorevinu sačinjenu na osnovama zla, tuđih suza i stradanja, već ćemo i dalje zidati na hrišćanskim temeljima". Vladika Atanasije pomolio se Bogu za sve one "koji rešavaju naša pitanja, uspostavljanje zakona ljubavi i razumevanja svuda u svetu, povratak prognanih na njihova ognjišta", kao i za "sve one koji čine zlo da promene ćud". Prema rečima Sande Rašković - Ivić, veliki problem u rešavanju posledica akcije Oluja, između ostalog, predstavlja to što "Hrvatska stalno minimizira broj žrtava".
- To je pitanje koje će stalno stajati na stolu i samim svojim postojanjem biti pritisak da se istina rasvetli. Kao što svaka istina na kraju ugleda svetlost dana, verujem da će to bili slučaj i sa istinom o nestalim i ubijenim u Oluji, a time će se otvoriti i jedno novo poglavlje koje se tiče priče o krivici za jugoslovensku krizu i raspad bivše SFR Jugoslavije - rekla je Sanda Rašković - Ivić u kratkom razgovoru s novinarima.
Obeležavanje 11. godišnjice Oluje održano je pod geslom "Krajišnici su žrtve genocida - Oluja zločin koji još traje". Članovi porodica nestalih i ubijenih Srba iz Hrvatske nosili su fotografije svojih srodnika, transparente s porukama Zločin bez kazne - Olujom do NDH, Ameriko, naš lički genije vas osvetlio, a Vi? - DA za Tuđmanov "olujni mrak". Ispod poruke i slike Nikole Tesle, potpis prognani Krajišnici.
Protestna šetnja od crkve do trga Nikole Pašića protekla je bez problema. Na raskrsnici Takovske ulice i Bulevara kralja Aleksandra saobraćajac je propustio učesnike protestne povorke na čijem se čelu kretalo vozilo s razglasom s kojeg je odjekivalo udaranje crkvenih zvona tek kada je zeleno svetlo na semaforu pokazalo da imaju pravo kretanja.

Parastos i u Banjaluci

U crkvi Svete trojice u Banjaluci služen je parastos Srbima stradalim tokom akcije hrvatske vojske Oluja protiv tadašnje Republike Srpske Krajine avgustu 1995. Prema podacima Informaciono-dokumentacionog centra Veritas, parastosu nastradalima u Oluji prisustvovao je premijer Republike Srpske Milorad Dodik.

BUDIMIR: Bez svesti o problemu Srba iz Hrvatske

Sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir kaže za Danas da su "udruženja gotovo nemoćna uprkos apelima, molbama i protestnim skupovima, jer kada su prognani Srbi iz Hrvatske u pitanju svesti o tom problemu nema ni na jednoj strani".
- Hrvatska deklarativno sve obećava, ali u praksi malo čini, što se možda može i očekivati. Nažalost, i ovde imamo takve izjave. Doneta je Nacionalna strategija, ali gotovo da na njoj nije rađeno. I ovih dana kada sredstva dolaze od prodaje raznih firmi nikada nismo čuli da bi se deo tih sredstava mogao upotrebiti za rešavanje izbegličke problematike. Od međunarodne zajednice očekujemo da i konačno reaguje i da nekako veže Hrvatsku, Srbiju i BIH. Iako je Sarajevska deklaracija predvidela da se do kraja ove godine taj proces završi, još nisu usaglašene ni mape puta - napominje Budimir. Prema njegovim rečima, prognani Krajišnici ne mogu mnogo da računaju ni na srpske političare u Hrvatskoj, niti na one koji su u državnom vrhu u Beogradu.
- Naši političari u Hrvatskoj prosto izbegavaju da imaju kontakte s nama. Svaki put kad smo želeli da ukažemo na naše probleme oni nisu do kraja ostali dosledni toj priči. Ponekad nam se čini da oni žele da se dodvore Hrvatskoj radi svojih ličnih, a ne interesa naroda koji predstavljaju. Imamo lošu praksu i s našim ljudima ovde. U bivšem režimu imali smo Mirka Marjanovića koji je samo za svoje lične prijatelje nešto učinio. Za narod treba učiniti više, potrebna je državna strategija - smatra Milojko Budimir.

Ostale vestiArhiva