Prethodna dva meseca Narodna banka Srbije vodila je konzistentnu politiku usmerenu na obaranje inflacije i to namerava da radi i nadalje. Za septembar, međutim, pripremamo novi paket mera koji će označiti promenu monetarne strategije, slično onome što su mnoge države u tranziciji uradile i što je dalo dobre rezultate. Ako bude potrebno još više ćemo zategnuti uzde monetarne politike. Spremamo se i za ono što će uslediti kao posledica realizacije Investicionog plana. Tačno znamo šta ćemo da primenimo, u kom trenutku i kako ako država počne da troši više, a sve to da bi inflacija bila u planiranim okvirima. Kako nas od iduće godine čeka inflaciono targetiranje, već od jeseni sledi radikalna promena politike kamatnih stopa. Doći će, takođe, do još većeg povlačenje NBS sa deviznog tržišta, a od septembra ćemo početi i da dnevno prodajemo petinu otkupljenih deviza od menjača. To znači da će ponuda deviza biti još veća, što znači dalju apresijaciju dinara. Planiramo i niz mera koje bi trebalo da stimulišu banke da iz deviza prelaze u dinare - kaže na početku razgovora za Danas Diana Dragutinović, viceguverner Narodne banke Srbije zadužena za monetarnu politiku.
Komentarišući efekte do sada preduzetih mera, ona kaže da je kreditna aktivnost banaka u junu bila dramatično smanjena - prvi put je rast kredita bio pet milijardi dinara dok je prethodnih meseci to bilo prosečno 15 milijardi, pri čemu je do pada posebno došlo u sektoru kreditiranja stanovništva.
- Ni u julu nije došlo do povećavanja kreditne aktivnosti. Verovatno će takva situacija biti i u avgustu. Takođe je vidno usporavanje zaduživanja banaka u inostranstvu a da pri tom direktno zaduživanje preduzeća nije povećano. Dobro je što su banke postale aktivnije na deviznom tržištu i tržištu repo operacija, odnosno preorijentisale se sa posla koji se zove odobravanje kredita na kupovinu hartija od vrednosti NBS, čime centralna banka u suštini smanjuje količinu novca. Stok repo operacija je tako dostigao 60 milijardi dinara dok je krajem decembra prošle godine bio samo 15 milijardi dinara. Osim toga, kroz obavezne rezerve centralna banka takođe steriliše deo viška likvidnosti na tržištu. Za nas je izuzetno važno i to što je sve veće učešće poslovnih banaka na deviznom tržištu - objašnjava Dragutinović.
Kretanje kursa dinara mnoge je iznenadilo i mnogima nije po volji. Diana Dragutinović, međutim, objašnjava da se politika centralne banke da istovremeno kontroliše i kamatnu stopu i kurs, što je rađeno od 2001. godine, pokazala sa stanovišta cenovne stabilnosti neuspešnom. Zbog toga je sada tržištu prepušteno da utvrđuje kurs, a centralnoj banci je ostalo da kamatnom politikom reguliše tražnju. Da je to čvrsto opredeljenje NBS pokazuje i podatak da je u junu i julu centralna banka intervenisala na deviznom tržištu samo dva puta, za razliku od svakodnevnih intervencija u prethodnom periodu.
- Kurs dinara se formirao isključivo u skladu sa ponudom i tražnjom za devizama. Zbunjuju me, međutim, reagovanje dela stručne javnosti koja zanemaruje to da ako hoćete da imate restriktivnu monetarnu politiku, kamatna stopa mora da bude visoka. Nije mi jasno kako neki ekonomisti mogu da se istovremeno zalažu za restriktivnu monetarnu politiku i niske kamatne stope, osim ako ne smatraju da Narodnoj banci treba dati zadatke koje ona ne sme da ima. Očekivati od centralne banke da se bavi konkurentnošću privrede iluzorno je, to nije posao koji ona treba da radi ni u razvijenim zemljama ni u zemljama u tranziciji. Zato mi nisu jasna zalaganja nekih ekonomista koji od centralne banke istovremeno traže depresijaciju kursa, da bi se podstakli izvoznici, niske kamatne stope da bi krediti bili navodno jeftini privredi, i nisku inflaciju - ističe Diana Dragutinović.
Na upozorenje ekonomista da se visokim kamatnim stopama ne destimuliše zaduživanje u inostranstvu, ona podseća da apresijacija dinara svakako deluje u pravcu smanjenja špekulativnog kapitala, što nije slučaj kada se kurs kontroliše, a kamate su visoke.
Na pitanje šta se može očekivati do kraja godine kada je reč o postavljenim ciljevima ekonomske politike, Diana Dragutinović kaže da će "osnovni ciljevi ekonomske politike biti sa lakoćom ostvareni a verovatno će rast biti i veći od planiranog". Ono što, priznaje, da za nju predstavlja jedinu nepoznanicu jeste kakva će biti nova budžetska potrošnja koja će stići sa rebalansom na jesen.
- Privredni rast je za sada dosta visok, oko 6,5 odsto u prvom kvartalu, industrijska proizvodnja mimo svih očekivanja raste, a posebno u prerađivačkoj industriji i uglavnom je generisana izvoznom tražnjom. Stoji da imamo visok defict platnog bilansa, tačno je da je on lane bio 9,6 odsto GDP i da će i ove godine biti oko te brojke, ali činjenica je da izvoz dinamično raste i to brže od uvoza, što je dobro, kao i to da izvoz nije koncentrisan samo u neke sektore i proizvode. Meni sve to deluje obećavajuće. Iako u zemlji u tranziciji mora postojati deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni bilo bi dobro da se i on smanjuje, a mislim da do kraja godine neće biti veći nego lane. Za mene je, međutim, mnogo bitniji od spoljnotrgovinskog, deficit platnog bilansa. Ali dokle god je on održiv na srednji rok, a jeste, jer možete da ga isfinansirate i to pretežno sredstvima koja nisu kreditna, onda ni to nije tako veliki problem, zaključuje Diana Dragutinović.

Optimalni nivo deviznih rezervi

- U uslovima kada branite fiksni kurs, onda su zaista potrebne velike devizne rezerve. U uslovima kada imate fleksibilan devizni krus, čemu mi sada težimo, te rezerve ne moraju da budu tako velike. Njihov optimalni nivo zavisi od velikog broja faktora, ali činjenica je da se zemlja oseća komfornije ako su joj devizne rezerve veće. Devizne rezerve međutim, same po sebi nisu cilj. One su nam potrebne da bismo eventulano "uskočili" ako poslovne banke imaju probleme sa nelikvidnošću. Devizne rezerve od oko 10 milijardi evra, koliko se očekuje do kraja godine, prilično su komforne rezerve, ali mislim da su veće nego što su nam zaista potrebne - pojašnjava viceguverner.

Investicioni plan i kurs

- Činjenica je da Nacionalni investicioni plan može da izazove ozbiljne poremećaje. Zato s pažnjom iščekujemo da vidimo kakav će na kraju biti državni budžet posle rebalansa. U svakom slučaju, sigurno je da će realizacija tog plana dovesti do još veće apresijacije kursa, jer monetarna politika mora da spreči prelivanje efekata investiranja na inflaciju - tvrdi Diana Dragutinović.

Ostale vestiArhiva