Autoput od Beograda do Horgoša je završen, useljeno je 10.000 stanova koje su kupili mladi naučnici i mladi bračni parovi jer su kvadrati prodavani po ceni od 700 evra, inflacija je oko šest odsto, korupcija u zdravstvu je smanjena, a lekari su plaćeni po učinku, sudije efikasno privode kraju procese o sumnjivim privatizacijama “C marketa” i “Luke Beograd”, strani investitori su zbog stabilnih uslova poslovanja uneli četiri milijarde evra, nema funkcionera na nekoliko funkcija...
Ovako bi Srbija izgledala da su ispunjeni planovi i obećanja koje su Vlada i njeni ministri velikodušno davali početkom godine. Jedan od najtežih negativnih utisaka među građanima jeste da su iznevereni, a otud i nepoverenje kako će ista vlada državu voditi 2011. godine, jer se ponovo čuju preterana obećanja o četiri milijarde stranih investicija, novim radnim mestima, jeftinim stanovima i javnim radovima. I, naravno, tu je i obećanje da će Srbija najkasnije do kraja 2011. godine dobiti status kandidata u EU, isto ono koje smo čuli prošle godine za 2010. godinu.
- Laž je postala bonton političkog ponašanja. Vlast mora da postane odgovorna i ne priča priču koju realnost brzo demantuje. U društvu i dalje vlada haos, nema jasno razgraničene vlasti jer je sud još pod snažnim uticajem političkih krugova, a parlament zavisan od volje stranaka i zato nikako da stignemo do čistih računa. Najveće je razoračanje što korupcija i dalje prožima državu i društvo od vrha do dna, a ljudi koji su još 2000-te godine morali biti lustrirani, sad ucenjuju vlast. To je ironija sudbine - kaže za “Blic” sociolog kulture Ratko Božović.
Čist račun, naravno, nije moguć u zemlji u kojoj vlast još od dve hiljadite svake godine iznova obećava da će se obračunati sa korupcijom, da će ukinuti duple funkcije, da će na vodeća mesta javnih preduzeća umesto partijskih dovesti stručne ljude, da će ukinuti blanko ostavke, promeniti Zakon o finansiranju stranaka.
- Jedan od velikih problema je što planovi Vlade nisu detaljni, a nema ni prakse da se objavljuje izveštaj o urađenom na osnovu koga bi se upoređivalo šta su planirali, a šta ostvarili. Na polju borbe protiv korupcije koju su promovisali kao cilj pokazalo se da su politički interesi pojedinaca i partija jači od političke volje da se primeni Zakon o borbi protiv korupcije. Još više zabrinjava to što Vlada nije ni dotakla bitne stvari koje generišu korupciju, poput problema partijskog rukovođenja javnim preduzećima. Simptomatična je jedna izjava predsednika Tadića da će problem upravljanja “Telekomom” biti rešen njegovom prodajom - kaže za “Blic” Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbija“, ukazujući čak i na nemoć lidera najveće stranke da raskine zagrljaj politike i novca.
Raskorak između obećanja i realnosti ne brine ministre političare ni posle opšte medijske pobune protiv ministra Mlađana Dinkića, koji je olako obećao 1.000 evra po akciji NIS-a da bi namakao većinu za izbor predsednika Srbije. Moguće da se uzdaju u to da se u Srbiji lako zaboravlja. Ministar koga je “Istinomer” stavio u vrh liste političara koji daju nerealna obećanja kaže da je u pitanju taktika.
- Da ne dajem rokove, ne bi nikad ništa u ovoj zemlji bilo urađeno - objašnjava pomalo iznervirano Milutin Mrkonjić.

Ostale vestiArhiva