Vesti
Društvo i ekonomija
Privredne komore Srbije, Hrvatske i Slovenije
Zajedno brže izlazimo iz krize31.12.2010. 12:00
Izvor: Blic
Stvaranje neke nove ekonomske SFRJ nije pitanje nostalgije, već potrebe izlaska iz krize, zbog novih investicijama, ali pre svega boljeg standarda građana, složni su u oceni za “Blic” predstavnici privrednih komora Srbije, Slovenije i Hrvatske.
Bilateralna saradnja, ali pre svega zajednički nastupi na trećim tržištima, pre svega u domenu prehrambene i mašinske industrije, imaju najviše izgleda za uspeh, tim pre što samo Srbija ima tržište od milijardu ljudi na koje može bescarinski da izvozi svoju robu.
- Veoma je širok spektar tržišta na kome možemo da učestvujemo zajedno. Počnimo samo od onih sa kojima imamo povoljan poreski tretman: Rusija, Turska, zemlje Cefte i EU. Takođe, naši proizvodi su naročito popularni na onim tržištima nesvrstanih gde smo kao SFRJ uživali veliki ugled. Imamo perspektivu saradnje u poljoprivredi, tj. u prehrambenoj, kao i u recimo metalskoj industriji. Direktna posledica takve saradnje mogla bi da bude da određene hrvatske firme budu kooperanti srpskim firmama u automobilskoj industriji, a srpske firme da budu kooperanti hrvatskoj brodogradnji. Privreda će takvom saradnjom da pospeši izvoz, porašće BDP, građanima bi trebalo da skoči standard - kaže za “Blic” Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije.
Srbija sa zemljama u regionu je u suficitu u trgovinskoj razmeni, osim sa Hrvatskom i Slovenijom, ali se i tu situacija menja u poslednjem periodu. Naši privrednici sve više sarađuju sa regionom, a naročito je svež poslednji primer pre par dana, kada je Slobodan Vučićević kupio veliku hrvatsku firmu “Magma”.
- Pa, prirodno je da Srbija sarađuje sa Hrvatskom ili Slovenijom, a ne sa Australijom. Prostora za saradnju ima i ona će se sve više razvijati. Evo, vidite da je Sloba Vučićević nedavno kupio “Magmu”, firmu iz Hrvatske koja ima izuzetno razvijenu infrastrukturu. Mogućnosti saradnje su višestruke, naročito u oblasti poljoprivrede , ali i turizma i infrastrukture - kaže za “Blic” Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
On kaže da Srbija sa poreskim olakšicama može da izvozi na tržišta koja okupljaju oko milijardu ljudi.
- I bez obzira na to što ta roba mora 51 odsto da bude proizvedena u Srbiji, svakako da tu pogodnost mogu i moraju da iskoriste zemlje bivše SFRJ. Takođe, sledeće godine je Samit nesvrstanih, zemlje regiona su razvijenije od tih zemalja, tako da svakako tu priliku treba iskoristiti - zaključuje Polovina.
Zemlje regiona su za Republiku Hrvatsku izuzetno važni privredni partneri. Tradicionalno, Slovenija i Bosna i Hercegovina su među pet najvažnijih hrvatskih partnera dok se Srbija nalazi među prvih deset - kažu za “Blic” u Hrvatskoj gospodarstvenoj komori.
Do sada se, kako ističu, saradnja sa zemljama regiona temeljila u najvećoj meri na bilateralnim odnosima, ali je i bilo zajedničkih nastupa na trećim tržištima.
- Kao primer možemo navesti povezivanje železnica Slovenije, Hrvatske i Srbije sa ciljem povećanja konkurentnosti koridora 10. Povezivanje zemalja regiona je neminovno, nužno i poželjno za sve zemlje jer konačno rezultira i povećanjem životnog standarda građana - zaključuje Danijela Pečevski iz Sektora za međunarodne odnose HGK.
Bilateralna saradnja, ali pre svega zajednički nastupi na trećim tržištima, pre svega u domenu prehrambene i mašinske industrije, imaju najviše izgleda za uspeh, tim pre što samo Srbija ima tržište od milijardu ljudi na koje može bescarinski da izvozi svoju robu.
- Veoma je širok spektar tržišta na kome možemo da učestvujemo zajedno. Počnimo samo od onih sa kojima imamo povoljan poreski tretman: Rusija, Turska, zemlje Cefte i EU. Takođe, naši proizvodi su naročito popularni na onim tržištima nesvrstanih gde smo kao SFRJ uživali veliki ugled. Imamo perspektivu saradnje u poljoprivredi, tj. u prehrambenoj, kao i u recimo metalskoj industriji. Direktna posledica takve saradnje mogla bi da bude da određene hrvatske firme budu kooperanti srpskim firmama u automobilskoj industriji, a srpske firme da budu kooperanti hrvatskoj brodogradnji. Privreda će takvom saradnjom da pospeši izvoz, porašće BDP, građanima bi trebalo da skoči standard - kaže za “Blic” Ivan Jakšić iz Privredne komore Srbije.
Srbija sa zemljama u regionu je u suficitu u trgovinskoj razmeni, osim sa Hrvatskom i Slovenijom, ali se i tu situacija menja u poslednjem periodu. Naši privrednici sve više sarađuju sa regionom, a naročito je svež poslednji primer pre par dana, kada je Slobodan Vučićević kupio veliku hrvatsku firmu “Magma”.
- Pa, prirodno je da Srbija sarađuje sa Hrvatskom ili Slovenijom, a ne sa Australijom. Prostora za saradnju ima i ona će se sve više razvijati. Evo, vidite da je Sloba Vučićević nedavno kupio “Magmu”, firmu iz Hrvatske koja ima izuzetno razvijenu infrastrukturu. Mogućnosti saradnje su višestruke, naročito u oblasti poljoprivrede , ali i turizma i infrastrukture - kaže za “Blic” Dmitar Polovina, predstavnik Slovenačke privredne komore u Srbiji.
On kaže da Srbija sa poreskim olakšicama može da izvozi na tržišta koja okupljaju oko milijardu ljudi.
- I bez obzira na to što ta roba mora 51 odsto da bude proizvedena u Srbiji, svakako da tu pogodnost mogu i moraju da iskoriste zemlje bivše SFRJ. Takođe, sledeće godine je Samit nesvrstanih, zemlje regiona su razvijenije od tih zemalja, tako da svakako tu priliku treba iskoristiti - zaključuje Polovina.
Zemlje regiona su za Republiku Hrvatsku izuzetno važni privredni partneri. Tradicionalno, Slovenija i Bosna i Hercegovina su među pet najvažnijih hrvatskih partnera dok se Srbija nalazi među prvih deset - kažu za “Blic” u Hrvatskoj gospodarstvenoj komori.
Do sada se, kako ističu, saradnja sa zemljama regiona temeljila u najvećoj meri na bilateralnim odnosima, ali je i bilo zajedničkih nastupa na trećim tržištima.
- Kao primer možemo navesti povezivanje železnica Slovenije, Hrvatske i Srbije sa ciljem povećanja konkurentnosti koridora 10. Povezivanje zemalja regiona je neminovno, nužno i poželjno za sve zemlje jer konačno rezultira i povećanjem životnog standarda građana - zaključuje Danijela Pečevski iz Sektora za međunarodne odnose HGK.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Đedović Handanović:EPS u prvih devet meseci…
- 23/10 Stranci u Srbiji troše sto evra dnevno
- 19/10 Vesić: Bez dokaza o kretanju građevinskog…
- 18/10 NIS ulaže 144,5 miliona dinara u projekte…
- 17/10 Čadež: Srpske kompanije mogu biti pouzdani…
- 15/10 Vesić: „Er Srbija” potpisala ugovore za obuku…
- 14/10 Država dala zeleno svetlo Telekomu za emisiju…
- 11/10 Pokrenut postupak protiv četiri maloprodajna…
- 10/10 Vučević pozvao američke investitore u Srbiju
- 07/10 Ovo nije samo poplava
- 06/10 Mali: Novi kreditni rejting najvažnija stvar…
- 05/10 Blumberg: Srbija ekonomski otporna na šokove,…
- 04/10 Obaraju li radnici iz Afrike cenu rada u…
- 02/10 Bajatović: Neće se menjati cena gasa za domaćinstva,…
- 01/10 Srđan Kondić postavljen za predsednika Izvršnog…
- 30/09 Sahranjivanje srpske poljoprivrede: „Postali…
- 28/09 Siniša Mali: Uskoro počinje novo, jesenje…
- 27/09 Svetska banka odobrila dodatnih 25 miliona…
- 26/09 Evrostat: cene žitarica u EU pale za 14 odsto…
- 25/09 Teglu plaćamo preko 1100 dinara! Poljoprivrednici…
- 24/09 Siniša Mali: Predloženi rebalans budžeta…
- 23/09 Toplane u Srbiji spremne za isporuku toplotne…
- 22/09 Cene ogreva na stovarištima niže za 12 odsto…
- 20/09 Vesić: Uskoro raspisivanje tendera za rekonstrukciju…