"Građani koji su stekli pravo na besplatne akcije, dobiće po jednu akciju Aerodoma čija je nominalna vrednost 600 dinara i kojima će moći da trguju na Beogradskoj berzi", rekao je Cvetković agenciji Beta.
On očekuje da će tržišna vrednost akcija Aerodroma biti veća od toga jer je to uspešno preduzeća, te je preporučio građanima da ne žure sa prodajom tih vlasničkih papira.
Agencija nastoji da, istovremeno sa akcijama Aerodroma, građani dobiju i besplatne akcije Akcionarskog fonda, u šta su objedinjeni paketi akcija ranije privatizovanih preduzeća i onih koja tek treba da se prodaju, rekao je Cvetković.
Vrednost akcija Akcionarskog fonda je sada 170 miliona evra, a 4,8 miliona građana koji su stekli pravo na besplatne akcije, dobiće po pet akcija tog fonda čija je pojedinačna nominalna cena 550 dinara.
Te akcije će ubrzo posle podele moći da se prodaju na berzi, po ceni koju odredi tržište, ali će njihovo unovčavanje početi kasnije, kad Agencija proda pakete akcija koje su u portfelju Akcionarskog fonda.
"Naš zadatak je da pakete prodamo po najboljoj ceni, kako bi građani dobili što više novca za svoje akcije", rekao je Cvetković.
Građani koji su stekli pravo na besplatne akcije su početkom 2010. godine dobili po pet akcija Naftne industrije Srbije, čija je nominalna vrednost bila 500 dinara, a sleduju im i besplatne akcije Telekoma i Elektroprivrede Srbije (EPS), za koje se procenjuje da će biti najvrednije.
Akcije Telekoma će biti podeljene posle prodaje tog preduzeća, koja se očekuje u prvoj polovini 2011. godine, a uslov za podelu akcija EPS-a je da se to preduzeće transformiše u akcionarsko društvo što se očekuje tokom 2012. godine.
"Neće biti lako dostići obećanu cifru od 1.000 evra za besplatne akcije koje će građani dobiti pojedinačno, ali Agencija će nastojati da maksimalizuje prihod od paketa akcija koje će prodavati", istakao je Cvetković.
On je dodao da se nada da neće biti dug period u kojem će se prodavati ti paketi, ali će teškoće predstavljati to što neke firme imaju problema, te verovatno neće biti kupaca zainteresovanih za njih.
"Biće teškoća u privatizaciji oko 200 preostalih društvenih firmi koje nisu prodate u dosadašnjoj privatizaciji. Za svaku pojedinačno ćemo tražiti najbolji model prodaje - nema univerzalnih rešenja", rekao je Cvetković.
Od 2001. godine kada je počela privatizacija u Srbiji, prodato je 2.400 društvenih firmi, od čega je prihod u budžet bio oko tri milijarde evra. Još nije rešen status 70 preduzeća čiji su osnivači iz drugih republika SFRJ.
Država sada upravlja u 240 firmi u kojima je raskinut privatizacioni ugovor i uskoro će biti izabrani najbolji zastupnici državnog kapitala. Na konkus Agencije za taj posao javilo se 1.300 kandidata, a konačna lista profesionalnih upravitelja će biti napravljena u prva dva meseca 2011. godine.
Cvetković je rekao da je Agencija za privatizaciju, zbog nepoštovanja preuzetih obaveza, raskinula 600 kupoprodajnih ugovora.
Nesavesni kupci su platili kazne, a neki od njih su u zatvoru.
"U pripremi je strategija privatizacije lokalnih komunalnih preduzeća i izvesno je da neće biti primenjen jedinstven model", kazao je Cvetković.
Svaka sledeća privatizacija, kako je naglasio, biće pažljivo planirana, na osnovu iskustava iz prethodnih prodaja.
Agencija sada sprovodi 486 stečajeva preduzeća, a do sada je okončala 320 takvih postupaka.

Ostale vestiArhiva