Proslava Božića, praznika rođenja Isusa Hrista, najradosnijeg događaja u hrišćanskom svetu, počela je u ponoć prvom Božićnom liturgijom u Hramu Svetog Save u Beogradu, koju je služio patrijarh srpski Irinej.
Liturgiji je prisustvovao veliki broj vernika, a čas rođenja Isusa Hrista oglasila su zvona svetosavskog hrama.
Božić je praznik mira, ljubavi, praštanja i mirenja, sloge i jedinstva, poručio je patrijarh srpski Irinej u Božićnoj poslanici i pozvao sve vernike da žive u duhu tih darova i vrednosti.
Patrijarh je ukazao na značaj porodice, kao jezgra u kome se ostvaruje "punoća Tajne ljubavi". Božićnu poslanicu patrijarha pročitao je starešina Hrama Sveti Sava, Radivoje Panić.
Liturgiji su prisustvovali ministri Ivica Dačić, Milan Marković, Bogoljub Šijaković.
U svim hramovima Srpske pravoslavne crkve u zemlji i svetu služene su jutarnje praznične liturgije.
Prazničnu jutarnju liturgiju u Sabornoj crkvi u Beogradu služio je arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan u prisustvu patrijarha srpskog Irineja.
Na Kosovu i Metohiji centralna proslava Božića održana je u Prizrenu, u Hramu Svetog Đorđa, gde je Svetu arhijerejsku liturgiju služio vladika raško-prizrenski Teodosije.
Vladika Teodosije je nakon liturgije rekao da je to prva božićna liturgija u Prizrenu od 1999. godine izrazivši nadu da će ona ujedno označiti i početak povratka proteranih Srba koje je pozvao da se vrate u svoj grad.
"Oni neće biti sami, jer će pored svoje kuće imati i ovu, hram Svetog Đorđa i mi ćemo biti sa njima, a Gospod je sa svima nama", rekao je Teodosije.
Božićnoj liturgiji prisustvovao je i potpredsednik Vlade Božidar Đelić, koji je poručio da će Srbija nastaviti da vodi miroljubivu politiku ali i politiku koja će u svakom momentu braniti nacionalni interes i interes svih onih koji žive na Kosovu i Metohiji.

Dolazak Spasitelja
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od Istoka prema Zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Kao datum Hristovog rođenja, 25. decembar, uveden je u četvrtom veku, u vreme cara Arkadija. Ovaj datum se i danas poštuje, s tim što se on, prema julijanskom kalendaru, poklapa sa gregorijanskim 7. januarom, pa pravoslavne crkve koje poštuju julijansko vreme tog dana slave praznik Roždestva Isusa Hrista.
Na Božić hrišćanske crkve slave dolazak Spasitelja, koji je došao među ljude da im ukaže na vrednosti vere u ljubav, da ih izmiri sa Bogom koga su se odrekli počinivši prvi greh.
U pećini u Vitlejemu Marija je u slamu povila novorođenog spasitelja i poklonila mu se kao Bogu.
"U isto vreme, nad zemljom izraelskom pojavi se velika sjajna zvezda koja beše neobična stoga što se nije kretala od istoka ka zapadu, već se kretala prema jugu, a ne beše na visini kao sve zvezde već u visini ptičijeg leta", piše u Jevanđelju.
Zvezdu su četrdeset dana pratili trojica mudraca, Gašpar, Baltazar i Melkior, i stigavši u Jerusalim, u Vitlejemskoj pećini, nad kojom se zaustavila zvezda, poklonili se detetu "kao caru nad carevima i darivali ga zlatom, a potom tamjanom kao Boga i smirnom kao prvosveštenika i učitelja".
Car Irod je, u strahu za svoj presto, naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine, nadajući se da će među njima biti i novorođeni Isus. Prema Jevanđelju ubijeno je 14.000 dece, ali je sveta porodica prebegla u Misir u Egiptu, gde je živela do Irodove smrti.

Slavljenje u Srbiji
Na Božić u kuću prvi dolazi položajnik. Njegova prva dužnost je da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu.
Božić je uvek mrsni dan, kome je prethodio četrdesetodnevni božićni post. Na svečanoj božićnoj trpezi, najvažnija je česnica, pogača umešena od pšeničnog brašna bez kvasca.
U česnicu se stavlja zlatan ili srebrni novčić. Česnica se za ručkom isključivo lomi rukama, ne seče se nožem. Onaj ko u svom parčetu pronađe novčić, prema verovanju, imaće sreće u narednoj godini. Običaj je da se na trpezi nađe i božićna pečenica.
Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici Božić slave tri dana, koji su u njenom bogoslužbenom kalendaru obeleženi crvenim slovom. Drugi dan Božića je Sabor presvete Bogorodice koji crkva posvećuje Bogomajci u znak zahvalnosti što je rodila Spasitelja, dok se trećeg dana slavi sveti arhiđakon Stefan.
Pored Srpske pravoslavne crkve, Božić 7. januara proslavljaju Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija, Sveta gora, starokalendarci u Grčkoj i egipatski Kopti, koji kao svoj bogoslužbeni poštuju julijanski kalendar.

Ostale vestiArhiva