Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Dušan Mrakić izjavio je Tanjugu da nije tačno da je odluka o akcizama na naftne derivate suprotna zahtevima Evropske unije i naglasio da se visina tih akciza unutar grupe motornih benzina i dizel goriva razlikuje prema kvalitetu, a ne prema poreklu derivata nafte.
"Akcize na evro dizel ili evro premijum su potpuno iste i za domaće i za uvozno gorivo, a medijsku hajku u vezi sa akciznom politikom podigli su lobisti uvoznika naftnih derivata koji u Srbiji ništa ne proizvode i zapošljavaju mali broj ljudi," naglasio je Mrakić.
"Hoćemo li zbog njihove veće zarade da zatvorimo dve domaće rafinerije?", zapitao je on i dodao da to pokušavaju da urade isti oni koji su pravili hajku na Vladu premijera Zorana Đinđića, koja je 2001. godine donela Uredbu o prometu naftnih derivate i zabrani uvoza nafte u Srbiju na bilo koji drugi način osim naftovodom.
"Tada su se svi oni koji su uvozili naftu kako su hteli, ujedinili da sruše tu uredbu koja je uvela red na tržište nafte, ali je tadašnja Vlada imala snage da se odupre pritiscima i uradi nešto što je dobro za zemlju. Isti ljudi su danas protiv ove akcizne politike," precizirao je Mrakić.
"Zanimljivo je da je danas među privatnim naftašima koji napadaju Vladu Srbije zbog donošenja duplih akciza moguće videti neke od onih koji su bili najglasniji u napadima na Vladu Zorana Đinđića u proleće 2001. godine", ocenio je Mrakić.
On je dodao da je "činjenica da ni jedne NIS-ove pumpe nema od Kelebije do Novog Sada, kao ni od Batrovaca do Beograda, dovoljan pokazatelj snage ovih lobi grupa".
Mrakić je naveo da, na primer u Hrvatskoj, na autoputu Beograd - Zagreb izuzev pred granicu sa Slovenijom, nije moguće videti nijednu pumpu osim onih u vlasništvu državne naftne kompanije INA, jer je Hrvatska jednostavno odlučila da štiti domaću naftnu kompaniju kao što to čini i sa domaćom proizvodnjom cigareta u Rovinju i niko joj u Evropskoj uniji ne pravi problem zbog toga.
Trgovci naftom i derivatima nafte u Srbiji, kako je istakao, derivate mogu nabavljati iz uvoza ili iz domaćih rafinerijskih postrojenja i u zavisnosti od kvaliteta koji plasiraju na tržište, dužni su da obračunaju propisanu akcizu i porez na dodatu vrednost.
Jeftiniji derivati za poljoprivredu i industriju su bili jedan od razloga što smo se opredelili da u malom procentu promenimo akcizu na dizel D2, jer imamo vozni park u poljoprivredi i industriji prosečne starosti od 12 do 15 godina, rekao je državni sekretar u Ministarstvu energetike.
Ističući da nije tačno da je odluka o akcizama suprotna zahtevima Evropske unije, odnosno Direktivi ES 2003/96/E3, Mrakić je naveo da u EU ne postoji zabrana za različite akcize za različite vrste benzina i dizela.
"Jedina obaveza zemalja članica EU jeste da ne određuju akcize niže od propisanog minimum. U EU akcize na bezolovni benzin ne smeju biti niže od 0,43 evra po litru, a kod nas su više od tog minimum - 0,47 evra po litru," objasnio je Mrakić .
Iznos obavezne akcize za dizel u EU je 0,33 evra po litru, a kod nas je takođe viši i iznosi 0,332 za dizel D2 i 0,351 za evrodizel, naveo je Mrakić.
Ističući da tumačenje SSP-a ipak treba da rade nadležni organi, a ne zainteresovane strane, on je kazao da politika EU propisuje postepeno smanjenje razlike između akciznog opterećenja dizela i benzina što je desilo u Srbiji i "priča da je ovom odlukom učinjeno nešto što se ne radi u EU je netačna i zlonamerna".
Analizirajući visinu akciza u zemljama EU vidi se da pojedine zemlje imaju različite akcize unutar određene grupe derivata nafte, u zavisnosti od kvalitetu koji se plasira na tržište, objasnio je on i dodao da ta razlika može biti vezana za količinu sumpora, olova ili sadržaj biogoriva u motornim gorivima.
Prema podacima iz 2010 godine te razlike su postojale za benzine i dizel goriva u Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Nemačkoj, Estoniji, Francuskoj i Švedskoj.
Mrakić je zaključio da je cene derivata nafte bez fiskalnih dažbina, kao i fiskalne dažbine i ukupna cena derivata nafte u Srbiji na nivou cena u okruženju i podsetio da je od početka 2011. godine u Srbiji na snazi liberalizacija tržišta naftnih derivata i slobodno formiranje cena na tržištu.

Ostale vestiArhiva